Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Акционар је имао у виду једну ,дестинацију“ и са том идејом је уложио капитал. Променом дестинације су изневерена основана очекивања акционара. На тај начин се спречава да се мањински акционари „приморају да учествују у драстично промењеном предузећу, у које они више немају поверење“. 29 У односу на традиционално схватање права на акцијама као права својине, новија схватања све мање посматрају акционара као власника, а све више као инвеститора. Инвестирањем у одређени пословни подухват акционар implicite прихвата да његова инвестиција следи правну судбину тог подухвата, што, између осталоц обухвата и могућности промене његовог права на акцијама, односно права која произлазе из акција. На тај начин схваћено, право несагласних акционара се може оправдати само у случајевима најкрупнијих корпоративних промена.

Један од најчешће истицаних аргумената у прилог увођења права несагласних акционара јесте обезбеђивање ликвидности. 30 Може се десити да након спровођења оддуке већине мањински акционари више не могу да продају своје акције, тј. њихова инвестиција постаје неликвидна. Тај аргумент је посебно снажан када је реч о нејавним друштвима. Управо због тога није ретко да се акционарска друштва, чијим се акцијама тргује на регулисаном држишту, изузимају од примене института права несагласних акционара. 31 У праву САД аргумент ликвидности се сматра историјским аргументом јер се данас готово сва спајања остварују у форми тзв. готовинских спајања, при чему већински акционар спајање користи као механизам за истискивање мањинских акционара. 32 Код готовинских спајања се не може говорити о проблему ликвидности јер мањински акционари добијају најликвиднија средства. Но, за разлику од америчког права, српско право не дозвољава готовинска спајања, што значи да се код нас аргумент ликвидности може користити у сврхе правдања задржавања института права несагласних акционара.

Професор Денијел Фишел ( Daniel Fischel) развио је теорију присвајања богатства као начин модерног објашњења тог права акционара. 33 Према тој теорији, цена која се мора платити несаглас-

29 Melvin Aron Eisenberg, „The Legal Roles of Shareholders and Management in Modem Corporate Decisionmaking 4 ) California Law Review 57(1)/ 1969, 80.

30 R. В. Thompson, 11; В. М. Wertheimer, 662 и 681; М. Васиљевић (2009), 21.

31 Више вид. М. Siegel (1995), 96-97.

32 Та врста спајања се остварује тако што се акционарско друштво припаја свом зависном друштву при чему већински акционар добија акције у зависном друштву, док мањински акционари добијају одређени износ новца у замену за акције. Вид. Robert W. Hamilton, The Law of Corporations , West Group, St. Paul, Minn. 2000 5 , 621-622.

33 Више вид. Daniel R. Fischel, „The Appraisal Remedy in Corporate Law“, American Bar Foundation Research Journal 8(4)/1983, 875-902.

12

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017