Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

акционаре исте класе, при чему сваки од њих има обавезу да поднесе тужбу наддежном суду којом тражи исплату разлике до пуне вредности акција која је утврђена том пресудом (тзв. хоризонтално дејство пресуде). 72

3. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА

Акционарско друштво - уговор (класика), акционарско друштво - институција (савременост). На основици та два поља поларности лежи и теоријска расправност питања права несагласних акционара на излазак из друштва. Наиме, ако се то право веже за уговор (класика), измена ушвора било којом формом већине у смислу класичних правила облигационог права није могућа, осим ако за то постоји основ у самом уговору. Модерно акционарско право, међутим, у основи и не даје оснивачком акту тог друштва ушворну природу јер му изричито не дозвољава промену а такође изреком „ех lege“ чини га обавезним и за чланове друштва који након оснивања друштва постају његови чланови (акционари). Отуда, оправдавање евентуалног права несагласних акционара на излазак из друштва у законом дефинисаним случајевима, са обавезом друштва да им накнади „правичну“ вредност њихових акција, уговорном природом друштва нема чврсто правно утемељење. Удаљавајући се од своје ушворне природе савремено акционарско друштво упловило је пуним једрима у институционалне воде, функционишући по специфичним правилима једне институције са правним субјективитетом. На тој основи „одвојености од правног per se“ питање права несагласних акционара може се више препустити укусима економије, тржишта капитала и неким (организационо-правним) аспектима корпоративног управљања.

Економски гледано, са становишта интереса акционарског друштва, чини се да нема спора да су таква права несашасних акционара неприхватљива - извршење стратешке одлуке за развој и конкурентност друштва може бити блокирано због таквог економског бремена. Са становишта тржишта капитала, с друге стране, таква гаранција тзв. права изласка из друштва несагласних акционара може водити расту инвестиционог интереса за већи избор инвестиционе алтернативе за улагање у акције (емпиријски непотврђеног и тешко доказивог). Коначио, то питање дотиче, као што је то истакнуто, бројне аспекте корпоративног управљања који имају биполарну организационо-правну природу (једни иду у прилог гаранције таквих права: спречавање злоупотребе већине; превентивни надзор

72 Вид. Ј. Величковић, 172.

22

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017