Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

2. „ГОСПОД ВАМ ГТРЕПОРУЧУЈЕ ДА БИРАТЕ ОВОГА!“

Дискусија о канцел параграфу у Уставном одбору обиловала је примерима свештеничких злоупотреба духовне власти. Едбин Кристан је навео посебно упечатљив случај из Истре „када се жупник није само задовољио да у цркви препоручује кандидата, него је рекао, сада браћо у Исусу, причекајте да и ја прозборим са Господином Богом, па је изишао из олтара, тамо се неко време задржао, повратио се и рекао; Господ вам препоручује да бирате овога!“ 10

На разне случајеве свештенвгчких злоупотреба указао је Ерегор Жерјав, износећи став да је у тим случајевима требало да дође „казна за свештенике који злоупотребе своју духовну власт. Кад на целој литији пре избора са проповедаонице сви свештеници говоре да је једино словенска пучка-људска странка права и добра странка, а сви који бирају за посланике људе из друге странке, они су противу Бога и Христа и доћи ће у пакао. ... Обични верник, који стоји у цркви, а који припада друшј странци, не сме да каже ништа, јер у моменту кад он протествује против тог швора свештениковоц он дође под казнени параграф ради хуљења вере.“

У време избора 1920, једна сеоска породица била је изопштена због партијске припадности. Е[аиме, пре избора, сељакова жена и ћерка дошле су код свештеника „ради исповести, али свештеник каже: Ја не могу да вам дам апсолуцију јер је ваш супруг у противној странци и ако ви њега придобијете нашој странци ја ћу вам дати апсолуцију ... Супруга онда одшвори му: Ја немам с вама више посла и оде, а кћери овога сељака он (свештеник) да апсолуцију. Али друшга дана кад су дошли у цркву и кад је требало дати свету комунију, a то је причешће, он постоји код ове мало и онда јој пред целим

шири проселитску мисао и да се ради о томе да се из Чешке доведе 20 богослова. Шимрак је тврдио да Срби имају прозелитске планове. Уз то, он је тврдио да влада намерава да подржави ппсоле и тако искључи цркве из образовања: „Говори се о слободи вере, а господин министар Прибићевић је једним акгом подржавио све конфесионалне пгколе у Бачкој и Барањи...“ - Рад Уставног одбора, VI седница, 9. фебруар 1921, 51. И наводни наговештај „прозелитизма“ и стављање неких школа под државну контролу „клерикалде“ су подсећали на Бизмарков ~кугпуркамф“.

10 Рад Уставног одбора, XLIV седница, 4. април 1921,30. В. Вилдерје наводио да у Словенији „седе кандидати за општинске изборе у цркви и non да упире прстом: ево овај овде је прави, зато га имаш гласовати, а не за онога тамо другога. Зар да се допусти да једна каста са једним верским осећањем може онако маневрирати и то у самој богомољи, у самој цркви ада се томе нитко не сме успротивити“ Наводећи да клерикалцима „црква служи вшпе у страначко политичке сврхе него за службу божијуУ Вилдер је тражио исти третман за његову политичку групу: „Допустите и ви да ми једнако држимо у вашим црквама политичке скупштине, па да одемо мало иза олтара, да се поразговоримо мало са Богом, па да онда кажемо народу за кога треба да гласује.“ - Ibid., 36.

32

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017