Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

посла у агитацији за ЈМО обављале су хоџе, које су чиниле мрежу верско-политичких активиста. Народ, веома привржен вери, гласао је онако како му хоџе кажу. 14 На образац партијског деловања хоџа указао је Дулибић на примеру хоџе који би проповедао ,да муслимани имаду остати верни верским начелима, да имаду штовати верске институције, те се држати људи који су вери одани“. 15 Заснована на вери и мрежи верских агитатора, ЈМО је сама по себи представљала негацију било ког облика канцел параграфа.

3. РАЗЛОЗИ ПРОТИВ КАНЦЕЛ ПАРАГРАФА

Најистакнутији, иако не и најговорљивији противник канцел параграфа био је доктор теологије Антон Корошец. За њега је канцел параграф био дискриминаторски и супротан позиву римокатоличке цркве. ,ДПта је са канцелпараграфом? Ми отворено кажемо - говорио је Корошец - да се греши и у католичкој цркви и у предикаоници и као што се и у овоме сталежу греши, тако се и у сваком другом сталежу греши, па кад професор греши пред својим ђацима, или кад грепш судски чиновник, онда, господо, њему суди његово тело, његове колеге из његове организације. Међутим, ви бисте хтели једном новом установом да метнете свештеника не под суд његове организације, него под суд, који не припада његовој организацији. To је једно изнимно стање, које не даје слободе и ради тога се и бранимо да би овакве ствари дошле у наш Устав.“ 16

Право црквене јурисдикције, које је истицао Корошец, произлазило је из права црквене екстериторијалности на које се позивао Јосип Клекл. Клекл је изнео теорију да су црква и држава своју власт и делокруг послова добили од Бога, па су зато једна од друге независне. 17 Канцел параграф је, по Клеклу, постојао од давнина, од

14 Atif Purivatra, Jugoslovenska muslimanska organizacija u politickom zivotu Kmljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Sarajevo 1974, 12-114. Муслимански достојанственици агитовали су у свакој прилици. Један ефендија је објашњење сељадима „шта су то управо кандидатске листе и како се гласа по кутијама“ искористио за агитадију Он је ставио „три празне тикве на кафеџијин сто па поче да говори: ‘Ето, браћо муслимани, ове три тикве, да рекнемо да су те три кутије. Ова прва је, речемо влашка (радикалска), ова друга је Швабина (демократска), а ова трећа је, бива, за Суптана (муслимана, франковада). Безбели, сваки од нас мора у Султанову кутију бацити кутлицу!’“ - „Пред изборе“, Политиш , 7. новембар 1920.

15 Рад Уставног одбора, XLV седница, 5. април 1921, 34.

16 Уставогворна скупштина/ пленум, XV редовни састанак, 15. април 1921,

19.

17 „Obedruzbi, cerkev in drzava, sta suvereni in postavljeni od Boga, in sicer cerkev neposredno, drzava pa posredno, potom sloveske narave, katere stvarnik je Bog in katero neka gotova sila goni, da ustvari drzavo. Obe druzbi sta prejeli od Boga svoj lastni

35

Марко Павловић (стр. 28-49)