Arhiv UNS — Crkveni listovi

С таквом вером народ се јсврејски несравњивом ревношћу о великим празпицима стицао у Јерусалим у Храм Соломонов, да ириноси Јехови жртве, и да му се моли да ускори долазак правога Месије. Стицао се око учених богослова и законозналаца да из њихових уста чује утешне речи о „Великој Утеси Израиља*. Храм је јерусалимски био не само срце религиозног живота, него и огњиште на коме је неугасно горео жар патриотских надања свега народа јеврејског. У рано освитање једног јесењег дана године 749-те од зидања Града Рима (како се онда рачунало, а што одговара 80-ој години иред рођење Христово) десио се у Храму Соломоновом у Јерусалиму један изванредан догађај. Да се разуме добро ово што даље иде, требало би да онишем сам Храм Соломонов, службу и обреде у њему, као и како је свештенство јеврејско урсђено било. Али би нас то далеко одвело. Доста је да само напоменем: да је у јеврејског народа било 24 племена, из којих су се свештеници иосвећивали на службу Богу у храму јерусалимском; да је чин свештенички био наследствен, тако да. је свештеником могао иостати само син свештеников; да је свако свештеничко племе било подељено у чете, са ио 50 свештеника у свакој чети; да је свако племе имало два пута преко године по једну нарочиту недељу (седмицу) кад је вршило службу у храму, кад је тако рећи у њему дежурало; да се број свештенства јако намножпо тако, да се у време, кад ће да се јави Месија, рачунало да свештеника у јеврејског народа није било мање од 20.000 (по Талмуду чак 85.000 !). И још ћу да напоменем да су све иојединости, које ћу узети да испричам, савршено основане на несумњивим и познатим Фактима обредног церемонијала у храму јерусалимском. Од зоре па до мрака сваког дана служили су се у јерусалимском храму четири службе, од којих је прва, јутрења, била најсвечанија и најважнија. Ускоро после поноћи већ почиње кретање у храму. Чета свештеника, којој је ред да служи, диже се на ноге, п свештеницн предузимљу обредно очешчпвање умивањем и прањем руку и ногу. Међу њима има једаи, који је као неки Прота, првак, који наређује шта треба да се ради, н надзирава да се све врши како је прописано. По његовој наредби један се свештеник пење на највишу кулу од храма, да тамо стра-

ОХАЦ ЈОВАНОВ У ХРАМУ СОЛОМОНОВО.М