Arhiv UNS — Crkveni listovi
и невољнима каквих Је у оним кршевитим и непљодним крајевима и сувише много. Епархија Боко-которска основана је 1871 године и Иетрановић је први владика у тој енархији. За 27 година његова вдадичанства, он је својим неуморним радом успео да уреди своју епархију тако, да она данас може служити за углед многим старијим епархијама српским. Архимандрит Дучић, у својој расправи: „еиискоиија Зетст и Дабарсш(( о епископском раду владике Петрановића, вели ово; „што се тиче уређења цркава, манастира, парохија, духовни судова, свештенства оба реда и њихове образованости, може се споменути са задовољством нова Бокељска јепархија, а за то припада сва хвала ученоме и родољубивоме владики Петрановићу. Преосвећени Герасим, родио се 1820 год. у Шибенику у Далмацији. Поред гимназије и богословије он је слушао и ФилосоФске науке и по свршетку школовања покалуђеријо се 1844 године. Био је дуго година проФесор богословије и потпредседник конзисторије у Задру; 1871 године изабран је за епископа новоустановљене епархије Боко - которске. Од тога времена он мудро управља овом епархијом на велику корист св. цркве, свештенства и пастве своје. И ако је Преосвећени Герасим навршио 80-ту годину живота, он је још крепак и чио п управља сам пословима своје епархије. Са племенитости срца свога и ретке доброте он је обљубљен на читавом крају оном и међу народом и свештенством. Поред доброчинства која по сваки дан указује сиротињи и невољнима, владика Петрановић је од своје скромне плате (6000 Фор. годишње) заштедио и засновао следеће закладе: 1, закладу од 7000 Фор. за изучавање заната сиромаише српске деце: 2, закладу за помоћ сиромашним ученицима у кривошијама од 1000 Форинти: закладу за одржање дубраве манастирске од 500 Фор.; закладу за православну женске школу у Котору 1000 круна. Кад је реч о доброчинствимаПетрановића, можемо смело рећи, да у српству нема владике, који сразмерно према својим приходима, више добра чини сиротињи, а нарочито ђацима и ђачким друштвима и књижевним подузећима и другим патриотским и корисним установама. Ко год се к њему за
УЗОРИТИ ПАСТОРИ САВРЕМЕНЕ ДРКВЕ СРПСКЕ
37