Arhiv UNS — Crkveni listovi

Но ова појава има свога узрока који се да разумети. па чак донекле и правдати. Јер последњих година деветнаестога века, Српство, а с њим и православна ррква његова имали су да прежпве доста искушења, доста тешких и судбоносних дана. Судећп по овоме чему смо и сами сведоци изгледа, да завршна година деветнаестога века чпни уједно и завршетак многим страдањима и искушењима и велика је вероватноћа да ће нам јутро новога столећа битп далеко ведрије и топлије, него што је било повечерје прошлога века, који нам је многе наде и плузије разрушио. Тај преокрет на боље осећа се на свима странама Српства и у свима правцима, а нарочито се примећује на црквеном п школском питању у Боснп и Херцеговини. И тај заиста утешан знак буди у нама наду, да ће се црквено питање у окупираним покрајинама, ускоро упутити правилном решењу свом и тиме бити скинуто са дневнога реда, чему би већ крајње време бпло. Стање српске цркве и вере православне у Босни п Херцеговини давало је до скора иосве неутешну и суморну слику; а што је нарочито упадало у очп то су били иоремећени односи између црквеног поглаварства и заступника или представника српског народа у тамошњим покрајинама. Та подвојеност у мишљењу отишла је толико далеко да се већ почела маниФестирати у отворено нерасположење и непријатељство. Од тога је највише страдала црква, највише је подносило иравославље, јер, ваља знати; баш поради одржавања угледа и достојанства цркве и њенпх несумњивих прерогатива и заметнуо се овај спор, који је најпосле, довео до читавог заплета. Да је било хладног и прпсебног умовања, питање би се локализовало и извело на чистину; овако је неувиђање животне потребе за заједнички рад одвело народне представнике на једну страну, а црквено поглаварство пошло је својим, засебним путем. Обе су стране изабрале странпутицу, а обе су се једном цпљу упутпле, коме се једним путем мора ићп. II тако православна црква имала је уштрба од оних који су свој рад и живот посветилн њеном добру п њеном напретку. Тако стање православне цркве у окупираним покрајпнама; та замршеност међусобних односа и размприца, с правом се може рећп, била је узрок неколиким доцнијпм појавама, које су за собом оставиле доста непријатну успо-

ЈЕДАН ПОГЛЕД НА СТАЊЕ ИРАВ. ЦРКВЕ У ВОСНИ П ХЕРЦВГОВИНИ