Arhiv UNS — Crkveni listovi

проЈект како у погдеду минимума и максимума свештеничке плате; тако и у погдеду некретности свештеннчке, па кад то изврши онда тек да се приступа изради пројекта. Кад ове редове пишемо ,сазнади смо, да је Гд. одбор свештеничког удружења ишао на позив г. Министра и да је г, Министар и том придиком обећао учинити све што може за преуређење стања свештеничког но о кодичини пдате и некретности није бидо нп речи. Сад је на реду трећи чинидац народна скупштина. Како је расподожење скупштине према напдати свештеничкој довољно је познато свештенству из прошдости. Посданици из народа најосетљнвији су у опште према новчаним питањима и где год могу они се одупиру новим издацима. На све друго дако се решавају, само не на новчане издатке. Зато се код нас врдо тешко изводе ма какве реФорме које су скопчане с новчанпм жртвама. А те су судбе биди увек и преддози о прсуређењу свештеничког стања. У два пута преддози су о побољшању стања свештеничког ранијих времена повдаченп из пред скупштине од стране вдаде, само да не пропадну. Требадо је бити на скупштини 1883 г. кад је Мин. просвете и пркв. деда г. Стојан Новаковић прочитао пројект садањег закона о преуређењу стања свештенпчког, када је бир претворен у новац, па да се човек чуди и камени, како она нста скунштина, која је недавно сто мндиона динара дуга изгдасада и натоварида на народ за грађење жедезнице, кад се прочита, да свака пореска гдава у место 12 ока жита има давати годишње два динара уз порез свештенику; сва се скунштина узруја, стадоше посданици прескакати и издазити на поље, направи се у скупштини читав дар мар и мораде се седница прекратити, Но мудри и енергични Министар Новаковић, решен да ово питање изведе, нашао је пута н начина да скупштину задобнје за овај пројект и скупштина је најзад примида вдадин нреддог у свему и онако како је г. Новаковић преддожио. Кад би се дакде оставидо скупштини на добру вољу, извесно је да се не би могдо известн не само свештенпчко питање но ниједна реФорма, која је скопчана са новчаним жртвама. Све дакде зависи од тога, кодико ће се за пројект свештенички ангажовати Круна и Вдада. Ако Вдада прихвати својски преддог и жељу свештенства, и ако буде имада уза се скупштину, онда се можемо надати, да ће се свештеничко стање преуредити и поправити. Но ово и овако расподожење и држање скупштине народне нрема поправци стан.а свештеничког, не додази са зде воље и нерасподожења народног према свештенству. Народ је Српски према своме свештенству и данас онако исто расиодожен као и вазда што је бпо; а што такав подожај заузима скунштина народна према преуређењу стања свештеничког; то она чини редовно и кодико може, према сваком новчаном издатку. А што највпше ову позицију свештеничку напада, то је с тога, што њу скоро нико и пе брани; иди ако је и брани, то бива овдаш и тек мимогред. Јер кад се Архијереји наши овако мадо загревају за судбину свога свештенства, како можемо замерати скупштини н Вдади.

ШТА ТРЕВА РАДИТИ ДА СЕ СТАЊВ СВЕШТ. У ЈКРАЉ. СРВ. ПРВУРЕДИ