Arhiv UNS — Crkveni listovi

се служило и на расиоложењу им била, прнведе у своју вјеру ни једног паштровића. Алн већ у иочетку споменутог столећа, превари те превјери паштровску породицу звану: „Медин,“ која броји своје племство још од српског силног цар-Душана. Ова породица живјела је у Кастел-ластви: више цркве св. апостола Томе. Овај први а п пошљедни успјех римског свештенства, јако расрди паштровско свештенство п народ, тако да су римски свештеници овај успјех главом платили. Паштровска Банкада закључи на свом опћем ш пракде,“ да с породицом Медина ниједан Паштровић не опћи; да се од ње не жени ни да се паштровске ђевојке за њене синове удавају; и, да Медини, морају носити : једну докољеницу бијелу, а другу плаву: да се тако распознавају од осталијех Паштровића! Паштровско свештенство, закључило је на своме збору „У монастчрУ подњ Шчниомљ, св. Прјсиди/лакона Стефапа, на реченп монастфњ. ДBл'Нво,“... да с породице Медина дигне нравославни крст, или да га она поново пригрли. Дизање православног крста имало се овако извршити: 1- Да се сваком члану породице Медина, прореже с бритвом бријачицом кожа, на челу у облику крста, па да се огули! —■ 2- Да се мјесто с ког је кожа огуљена замаже неком црном машћу која се није могла с ничим опрати ни избрисати ! Нешто горња одлука паштровске Банкаде, а нешто ова паштровског свештенства, уплаши Медине те брже боље вратише се сви осим једне породице у своје старо свето православље, а ова једна, више од стида, и страха ради горњег, него из љубави нрема римској вјери, побјеже ноћу крадимице, у град Будву, гдје јој се потомци и данас налазе као приврженици римске вјере. Горњи случај дао је повода Паштровићима те су на Видовдан, 1617. год, на опћем сбору закључилн, и млетачкој влади послали: „ИмкашддУрб едногт* племенитогт* $ Микокичл и едногњ. (С Д\итрокичл,“ молбом, да земље ротачког манастира, које спадају у иаштровској граници, дарива паштровским манастирима: св. Николе у Нрасквици и Градишту. Они су и нагласили, да између Банкаде и републике, може само и даље но уговору да буде мира и реда, ако им овој молби задовољи и ако у будуће не буде слала у Паштровиће: римске свештенике.; Гепублика је задовољила паштровској Банкади даривањем ротачкијех земаља с поменутијем св. манастирима, и обећањем, да не ће више слати у Наштровиће: „Сциннке Ц) римсклгс* злконл. “ Паштровићи су ову земљу подијелили с поменутијем манастирима 2 ), и били су задовољни што неколико десетина година нијесу, у „скс*к> держлкB“ видјели римског свештеника. Док се још по црногорскијем селима, горама и долинама, дизао дим из свјеже потурчењачке крви коју пролише косовски

2 ) В. мој чланак: »Грађа за историју Срнског НародаД у »Јавору* 1886 год стр; 1551—6.* п »Стара Писма,* у »Просвјети,* 1896 —7 иB. год.

СА СРПСКОГ ПРИМОРЈА