Arhiv UNS — Crkveni listovi

народног автономнога жпвота нашег, којп се темељи с једне стран е на канонпма свете наше цркве, као и -стародавним обичајима и највишпм царским и краљевскпм нривилегијама, дароване нашем народу за преве.шке заслуте и сплну ироливену крв за нову отаџбнну своју; с друге пак стране на позитивним законима и то на XXVII. чланку угареког сабора од г. 1790 а затим на IX. зак. чланку угар. сабора од г. 1868. као и напослетку на закону краљевина Хрватске н Славоније од 14. маја 1887. који стоји у свезп са IX. зак. чл. уг саб. од 1868 године Да би „народно-црквени устав 9 имао да замене све досадашње наше тековпне које су добиле п имају потпуну законску моћ, а које обухватају и регулишу поједине гране нашег црквенонародног автономног живота. Такбвих имамо до сада девет на броју п то: 1 Уредба о уређељу црквених, школскпх н Фундационалних дела грчко-источне српске митрополије (или т. зв, Превишњн кр. Рескринт од 10 авг. 1868. г.); 2.) Прнвремено уређење епархија од 29 маја 1871. (са уводном наредбом); 3.) Уређење митрополитско-црквеног и народно-школског савета од 29. маја 1871. (са уводном наредбом); 4.) Изборни ред за српски народни црквени сабор од 29 маја 1871.; 5.) Саборско устројство од 14. маја 1875. са саборским пословником и надоиуном истог; 6.) Уредба за српско-народне школе од 17. јула 1872. г. са наредбом школ. савета, уредбом о учнтељским зборовима н дисциплинарним правилима; 7.) Уредба о вишим девојачким школама од 17. јула 1872 г. са испитним редом; 8.) Манастпрско устројство са монашкпм правилима; н 9.) Мировинске уредбе од 10. јуна 1895. г. (I. уредба о мпровниском фонду за удовице п сиротну децу српског нравославног свештенства у опсегу српске митрополије карловачко и 11. мировинска уредба за народноцрквене чиновнике и проФесоре.) 2 ) То сувамето досадање тековпне које сунамјош нреостале и сада су законом зајемчене, које дакле имају закониту моћ, а које би требао да обухвати и нови „народно црквени устав, к скупа са свпма оним још не обрађенпм гранама автономног нашег живота. Нећу да се унуштам у питање о нрактичности нли непрактичности стварања таквог јединственог устава, особито с обзпром на време, околности и нрилике у којнма живимо; него ћу вам напоменутп само толнко, да нас горко искуство присиљава да оберучке п свом снагом пригрлимо ово мало гарантованих нам тековина, јер до сада, скојзо нн једна наша установа, или барем значајнија и важнија, није задобила највишу владарску потврду без владиних октројака. Ко нам дакле гарантује, ко нам јамчп да и нри градњи тога онштег нар. црквеног устава неће влада, добивши ирилику, не само октројисати нове установе, већ и оне које данас уживају потпуну законску моћ ? С тога народ и преза и не сме да пристуни градњи тога статута, и ако у начелу не би нмао ништа против тога, јер за то Је био чак у своје доба и сам Др. Св. Милетнћ.

2 ) Види Др. Ж. Миладиновић; »Тумач«.

ЈЕРАРХИЈА II НАРОД У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈД

73