Arhiv UNS — Crkveni listovi

полита. Договорно пак са Спнодом ваља сабор да одређује ове ствари; а.) да одређује број п опсег парохија, протопресвитерата и јепархија; б.) одређује плате свештенству; в.) уређујс црквене опћине; г.) одређује управу народних Фондова, манастирских и других, народно-црквених добара; д.) уређује приходима из нар. Фондова и добара. Тај се записник узме на знање“.' 5 ) Тек кад је сабор узео те синодске примедбе у обзир и са незнатним изменама уважпо пх при склапању новог саборског устројства, добило је псто највпшу виадарску потврду, но ипак не у цсл Iг‘пll иоћ са октројкама. Одбор петнаесторице поднео је био предиог за устројство сабору од 1874. год. по коме се предлогу у чланку XVIII. у делокруг сабору у тачци трећој стављало барем „утицање у избору Еиискош .“ Алп новим потврђеним устројством од 15. маја 1875. п то мало права сасвим је напуштено. 15 ) Шта се дакле истиче видно из овог мога краткога описаР Истиче се јасно: I. да је „ Изборни ред ,“ којп је у седнпци саборској од 13 јуна 1870. прп поименичном гласању примљен 1.) добпо највишу владарску потврду, јер га је а.) усвојио сабор; б.) јер се протпв њега, на име пак противу §. §. 20. п 39. којп говоре о комулатпвном избору посланика свештеничког и световнога реда за сабор није оградио Епископат у своме „сепарат-вотуму од 5. јуна 1870. г. и в.) јер ни у записнику синодске седце од- 20. сент. 1874. нема ни речи против тога да у ново устројство уђе одредба да се свпх 75. посланика, дакле и световни п свештенпчки _по саборском Ћзборном реду бирају.“ Пристао је дакле на тај изборни ред и сабор и Еиискоиат и Синод, а највишом владарском иотврдом добио је законску моб. И против тако учвршћеног и тако важног народног права устала је наша впша Јерархија, са скоро незнатним бројем својих присташа, да га сруши и обори. Разуме се да скоро цео народ стоји као један човек, са огромним бројем свога свештенства, „које као што оно рече згодно прота старо-бечејски Јов. Борота поред свога поштовања према српској црквеној Јерархији не могу да иду за њом пз пстих разлога, са којих (пок. парох туријски) Петар Чолић не могаше ићи за својим узвншенпм пријатељем Германом*Е) на браничу тога свога права, од кога нигда одступити неће. 11. Старо право, које је уживао, па и данас у понеким помеснпм православним црквама практикује народ, приликом избора Епископа, 18 ) хтео је п српски народно-црквенп сабор од г. 1870. да повратп натраг, јер се исто течајем времена и услед незгодних прилика полако изобичајило. Но против тога је устао до душе не сасвим у негативном правцу Еппскопат у своме „се-

15 ) »Срби з* УгарскојД 11. стр. 650 —651. 16 ) Др. Ж. Миладиновић; »ТумачД стр. 300 и 293. * 7 ) Ј. Борота; »Две исповестиД поговор, стр. 39. 18 ј Др. Мп.гаш; »православпо црквеио право*. Стр. 336—342.

ЈЕРАРХИЈА И НАРОД У ЕАРЛОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ

79