Arhiv UNS — Crkveni listovi

граду Витлејему (јеврејски Бетлехем, како се зове и „макета" тог рођења, главни босмирном" (Матеј, II—11). Њима је у сну заповеђено да се не враћају Ироду, што су мудраци и послушали. Потом се анђео јавио у сну Јосифу и рекао му да узме дете и његову мајку и да беже у Мисир (Египат), јер ће Ирод тражити дете, да га погуби. Кад је охоли цар видео да су га мудраци преварили, наредио је да се у Витлејему и околини побију сва деца до две године. Матеј овде цитира пророка Јеремију, који је предсказао да ће се, по смрти Иродовој, у Мисиру анђео јавити Јосифу и рећи му да се врати са дететом и мајком му у земљу Израиљеву. А Јосиф, чувши да у Јудеји влада Иродов син Архелај, бојао се повратка у Витлејем, у Јудеју, па је отишао у Галилеју, у град Назарет. „И дошавшио онамо, намјести се у граду који се зове Назарет, да све буде као што су казали пророци да ће се Назарећанин назвати" (Матеј, 11-23). Кад смо већ у Назарету, прескочимо 33 године, колико је Исус Христос живео на земљи. Кад је распет, Римљани су написали на његовом крсту слова И.Н.Р.И.

lesus Nasaretus гех ludei, што значи „Исус Назарећанин, јудејски краљ (цар)". Повратак у Назарет Ирод је послао мудраце у Јерусалим да се распитају за дете. Док су ишли, изнад њих се кретала Христова звезда на небу и стала је на месту изнад куће у којој је био мали Исус. Мудраци су се обрадовали: „И ушавши у кућу, виђеше дијете с Маријом матером његовом, и пођоше, и поклонише му се, па отворише даре своје и дариваше га: златом, и тамјаном, и жићни реквизит код католика), у слами, у јаслама, у штали. Било је то за време цара Ирода (римски цар Херод Римљани су тада владали јеврејском земљом). Мудраци са истока дођу тада у Јерусалим и кажу цару да се родио цар јудејски („месија", придевак уз име Исуса Христа, као и сама грчка реч „христос", значи „помазаник" а помазање је оно што у новије време представља крунисање престолонаследника за краља или цара). Мудраци су рекли да су видели његову звезду на истоку и дошли да му се поклоне.

ПРИХВАЋЕН ОБИЧАЈ Заједнички живот на овим иашим просторима учинио је своје: јелка је, уз бадњак, ушла за Божић и у православне домове. Томе су сигурно допринели и њена лепота, мирис боровине, али и деца која јој се посебно радују. Јер, не само да ће уживати у њеним светлуцавим, шареним куглицама, већ ће им Божић Бата ставити под јелку и неки поклон.

РЕДОСЛЕД РИТУАЛА

У различитим крајевима правсхлавци имају и различит редослед ритуала за Бадње вече и Божић. Главна обележја и знамења ове светковине, међутим, свуда су једнака. БАДЊЕ ВЕЧЕ је, као и цео тај дан пред Божић, посно. Дакле, на сто се не износе нити се једу намирнице животињског порекла. На селу, у рану зору домаћин иде у шуму по бадњак. У граду, ово дрво се заједно са сламом и дреновим гранчицама купује на пијаци, а у кућу се не уноси до вечери. Вечерњем, свечаном обеду присуствују сва чељад. Гости се, обично, не позивају јер је то породични празник који свако проводи у својој кући. Увече се, на поду, преко сламе, или на столу распростире бели столњак и на њега се стављају: хлеб, со, свећа (две ли три) забодена у жито и окружена орасима, сувим шљивама и сувим смоквама, четири ораха у љусци и храна справљена по могућностима и укусу укућана. То могу да буду разне j] пите - купусник или

кромпируша, папула или пребранац, риба, маслинке, резанци са маком или орасима, мед и ораси, компот од сувих шљива, печена бундева, ћетен алва, сува пита, китнкез (сир од дуња)... Све се поређа на трпезу и са ње не склања ни после завршене вечере, већ се оставља до јутра. • Пред сам обед домаћин уноси у кућу бадњак уз пуцањ прангије, домаћица га посипа пшеницом и кукурузом, даје свима сламу па онда „мама с нама, иде иза оца, кво, кво, она квоца, ми пружили шију па сви - пију, пију, пију. „Пошто је уз пи, пи, ко, ко, побацана слама по поду (три дана се не чисти), чељад се окушва око трпезе. Домаћин пали свећу, укршта орахе бацајући их у четири угла собе говорећи: У име Оца и Сина и Светога Духа, амин', чита затим „Оче наш' и сви седају за сто. Почиње вечера. По уношењу бадњака у кућу се нико не прима до јутра, односно до полажајника. БОЖИЋ: једина два обичаја везана за дан Христовог рођења су полажајник, који долази рано ујутру да, царајући ватру бадњаком пожели кући срећу и здравље, а затим са укућанима доручкује. Домаћица га дарује хлебом, колачем или милихбротом, чарапама нли кошуљом, новцем или јабуком... А други обичај је везан за чесницу која се, зависно од начина на који је справљена, ломи уз упаљену свећу и после очитаног .Оченаша', пре или на крају ручка. Правила о јелима која се припремају за Божићни ручак нема. Обичај је да то буде печеница, сарма или оно што материјалне могућности породици дозволе.

НАСЛЕЂЕ СТАРЕ ВЕРЕ

ХРИСТОС СЕ РОДИ: литургија у Саборној цркви у Београду

■нрц ноги божићни обичаји, кажу ет■ v Wi јнолози, наставак су традиције ■ I Ј I из претхришћанске религије СрСрпска православна црква била је увек наклоњена неговању народних обичаја, добро знајући да је у њих уткана душа српског народа. Зато се често догађало да на паганске ритуале само удари хришћански печат. Тако је створен један живи религијски спој који је потомство очистило од многобоштва, а хришћанску мисао обогатило животним садржајем. То је, уз све остало, и један од извора вечите снаге, младости и виталности српског православља. 0 Божићу, као и осталим празницима постоје обичаји из разних времена и култова. Једни су сточарског, други (млађи)

Етнолози о великом хришћанском дану

ВЕРА