Arhiv UNS — Listovi osnovnih škola

ДЕЦИ НАПУШТЕНИХ ЗЕМАЉА

Драга децо далеких земаља, Обраћам вам се као одани пријатељ земље у коЈој влада мир, братство и Јединство и непресушна слобода. Имам прилике да гледам ваша измучена и гладна, нејака и слабачка тела. Над вашим небом круже авиони коЈи сеју смрт. Око вас падају зграде, праште бомбе, руше вам школе, игралишта... Моја би жеља била да и код вас завлада слобоца, па да онда дођете и видите моЈу слободну и лепу домовину. Тада бисмо заједно запевали заносну песму слободе, мира и среће. Снежана Лазић, Ш-2

Бронза - за прву помоћ

На другим сеоским олимпијским итрама, одржаним у Светозареву, екипе прве помоћи из Прњавора освојила је треће место. За само један поен испред прњаворске екипе била Је екипа Панчева. У екипи Прњавора наступали су; Дратана Гарабиљевић, Нада Пантић, Грозда Блажић, Србољуб Срдановић, Будимир Срдановић и Александар Кондић. Сви чланови екипе добили су дипломе и бронзане медаље.

Старт без пораза

После две деценије такмичења фудбалера „Младост" у подсавезу ове јесени први пут прњаворски љубитељи фудбала гледају сусрете у подринско-колубарској лиги. На старту фудбалери ни су изневерили. У четири су срета постигли су две победе, а две утакмице су завршене нерешено. Постигли су 8, а примили 3 гола. Честитамо на старту без пораза.

ЧОВЕЧЕ ТЕБИ СЕ ДИВИМ

Данас Је човекова рука овемоћна. Уместо летећих ћилима из баЈки, ствара авионе и овемирске бродове. Зауставља реке и гради хидроцентрале, Човек не мирује, Јер никада ииЈе задовољан оним што је постигао. Увек Је остаЈало оно: па могао сам више и боље. А тако Је и код нас у школи: увек се могло бар мало вшне. Зато се Ја дивим човековом стваралаштву и истраЈности у раду. Ми који долазимо борићемо се да нам сутра буде боље. Може Јер ми можемо мало више. Љиљана Стефановић, V-I

ОПЕТ У ШКОЛИ

Врућина још недовршеноГлАТа, комсшашс, ;лдттбви стални пратиоци школе. Лица с отисцима златних руку сунца, очи Још неотрежњене од мора и ооли, од галебова који су оставили отиске своЈих крила у њима... Радозналост у очима, смешкање, похвалне речи: „променила си се“, „Имаш дивну хаљину“... Звоно, и опет између свега тога звоно, одношење лета кроз тихи спев цврчака коЈи се све више губи у даљмни. Звучи упозорење, гласно и озбиљно: ШКОЛА, ШКОЛА... Споменка Тубић, VII-3

6

„ПРВИ КОРАК"

Септеибар 1976.