Arhiv UNS — Listovi stranaka

XIV Beda i siromaštvo moraju biti proterani iz ove zemlje, ne iz demagoških ili ideoloških razloga, već što za to postoje svi prirodni, naučni, kulturni i drugi potencijali. XV Društvo bogatih, protiv kojih Radnička partija nije i nikada neće biti, mora stvoriti i za one koji su iz razno-raznih razloga, zdravstvenih i socijalnih, hendikepirani i onemogućeni da učestvuju u zdravoj tržišnoj utakmici. XVI Posiodavac ili društveno preduzeće koje ne može da svojim uposlenicima obezbedi realnu zaradu ne može očekivati podršku Radničke partije, niti ima potrebe da takvo preduzeće postoji. Do sada je „radna snaga” bila eksploatisana od države jednopartijske, a sadajoj preti ista opasnost od dražve i od poslodavca. Protiv takvih pokušaja boriće se Radnička partija. Nećemo dozvoliti da se samo gazde promene, a siromaštvo „radne snage” još više uvećava. Radnička partija neće podržati nijedan program koji nudi izlazak iz krize preko leđa ionako osiromašenog narodnog sjpja. Zato tražimo programe koji će garantovati ne samo blagostanje države već i njenih podanika. XVII Nijedan čovek koji traži pomoć i zaštitu, bio on član Radničke partije ili ne, ne može i ne sme ostati sam i па vatrometini birokratije ili gospodareve osionosti. XVIII Radnička partija traži da se otvore svi dosijei o privrednom kriminaiu u koji su umešani direktori, političari i državni Ijudi, a čijase imenačuvaju u tajnosti i na taj način uživaju zaštitu države, iako bi trebalo da pred njom odgovaraju. Nijedna pljačka društvene imovine ne može i ne sme ostati zataškana, nijedan kriminalac, bez obzira kakav on imao formalni društveni status, ne može izbeći odgovornost i kaznu. Privredni kriminal mora se tretirati kao najozbiljniji obiik podrivanja stabilnosti Jugoslavije, XIX Niko nevin ne može biti otpužen i osuđen. Prvi uslov za to je nezavisno sudstvo i pravna država. XX Izričito se protivimo razbijanju Jugoslavije i prekrajanju njezinih granica. Licemerno jetražiti samostalnost i nezavisnost, čak do otcepljenja od Jugoslavije, a biti podanički odan Evropi. Jugoslavija treba da uđe u Evropu, ali uspravna, dostojanstvena i jedinstvena. XXI S obzirom da su republike postale države u punom smislu te reči i da će njihovo osamostaljivanje u budućnosti sve više jačati, Radnička partija predlaže jugoslovenskim narodima i nacionalnim manjinama da se izjasne o promeni naziva SFRJ u UJEDINJENE DRŽAVE JUGOSLAVIJE, jer bi takav naziv više odgovarao stvarnom karakteru i odnosima među republikama u Jugoslaviji. Jecjna takva odluka ne može biti stvar dogovora stranaka ili partija, već isključivo dobrovoljne i referendumom donesene odluke naroda.

XXII Radnička partija je jugosiovenskog karaktera i u organizacionom smislu ne mogu se formirati nacionalne radničke partije. Međutim, članovi Radničke partije nisu anacionalni i neće bežati od učestvovanja u rešavanju svih međunacionalnih sporova, ali će pri tome negovati duh tolerantnosti, uvažavanja, otvorenosti, demokratičnosti i odlučnosti da se svi sporovi te vrste što brže rešavaju i otklanjaju. XXIII Međunacionalni sukobi na Kosovu i Metohiji su delo onih istih Ijudj koji su ekonomski i politički kosovizirali celu Jugoslaviju i zbog togajoš nisu odgovarali pred narodom ove zemlje. U skladu sa’već uspostavljenom punom državnoćšu svih republika u Jugoslaviji, Radnička partija predlaže da se rešavanje međunacionalnih sukoba na Košovu i Metohiji prepusti isključivo u nadležnosti države Srbije, kao što i ostale jugoslovenske države svoje unutrašnje probleme rešavaju same i nezavisno. Time bi se prekratio iscrpljujući i opasni verbalni rat između nacionalnih država u Jugoslaviji koji je prilično ugrozio i opstanak same Jugosiavije, a međunacionalni sukobi na Kosovu i Metohiji još nisu rešeni, već se sve više zaoštravaju i komplikuju, XXIV U ostvarivanju svojih programskih ciljeva Radnička partija će se oslanjati na najbolju tradiciju iz istorije socijalne borbe, ali istotako odlučno odbacuje sve metode koje su tu istu borbu kompromitovale, a eksploatisani društveni sloj dovele u još nepovoljniji i nezahva’nsji materijalni, kulturni i socijalni položaj. Radniča partija odbacuje bilo čiju diktaturu, pa i diktaturu poslodavaca i države. Na pijaci, koju sistem definiše kao tržište „radne snage” i kapitala, a gde se mi pojavljujemo u različitim ulogama, jedni kao poslodavci i direktori, a drugi kao „radna snaga” koja ima svoju cenu, bićemo ravnopravni onliko koliko su ravnopravni na svakoj pijaci prodavac i kupac - ako nema odgovarajuće cene nema ni odgovarajuće robe, odnosno nema posla. Radnoj snazi se više ne može pretiti otkazima, jer, konačno, mora se shvatiti da bedna nadnica ne daje evropsku produktivnost većjavašluk, nerad, tihi ili otvoreni bojkot, štrajk. Bič protiv nerada više nisu i ne mogu biti represivne mere poslodavca i direktora. Samo poštovanje intelektualnog i fizičkog rada izraženo u realnoj ceni rada može povećati produktivnost rada. Pretnje tehnološkim viškom i neograničenim pravom poslodavca i direktora da mogu zapošljavati i otpuštati „radnu snagu” bezprizivnim odlukama samo će još višejačati socijalni nemir i otpor u kojem će pobednik obavezno biti „radna snaga”. Obezbedite zarade „radnoj snazi” koje ne vređaju njezino dostojanstvo, pa ćete imati evropsku i svetsku produktivnost. XXV Objavljivanjem PROGLASA Radnička partija Jugoslavije počinje svoju javnu i političku delatnost. Beograd, 31. marta 1990. INICIJATIVNI ODBOR RADNIČKE PARTIJE JUGOSLAVIJE predsednik članovi Milosav V.R. Jovanović Božidar Stamatović Tomo Kuprešaković Dragan Nidžović Nedo Marić P.S. Po sopstvenoj želji B. Stamatović nije više član ni Foruma, ni RPJ.

13