Arhiv UNS — Selo

се кида лист по лист, или се одсеку одмах читаве гранчице. Ако се за тај посао употреби оштар нож . онда то дуду ништа не шкоди. Напротив је јако штетно за дуд. кад се са њега гранчице крхају. Гусеницама шкоди , кад им се даје прашињаво лишће. То је увек случај код дудова на друмовима и путовима , којима кола иду. Мора ли се лишће брати са тих дудова, онда га ваља добро избрпсати крпом пре, но што се да свилобубама. Прави је отров за гусенице влажно лишће. Боље је да свилобубе неко време и гладују, него да им, се даје такво лишће. С тога ћемо, кад приметимо, да предстоји киша, набрати повпше лишћа. Ако смо га набралп са гранчицама, онда се оно може дуже времена одржати свеже, кад се гранчнце оставе усправљено на каквом хладовитом месту, иајбоље у подруму. Још је бољи начин, да се гранчпце поставе усправљено у какав суд с водом. Тако могу оне и по више дана да се одрже свеже, јер кад почну да вену, онда треба само под водом дакле не смемо их вадитп из воде оздо одсећп са њих комад за педаљ два и одмах he поново освежити. Ту методу можемо корисно употребити за све гранчице, које хоћемо да одржимо дуже времена у свежем стању. Главно је, да се пази, да сасечено место не дође у додир са ваздухом. За баштоване је врло важно да то знају. Ком може бити, нека храни гусенице до друге мене (кожурања) лишћем са младих дудова, које ранпје избија а и нежније ie. Iloc.ie друге мене годи свилобубама боље лишће са одраслих дрва.

М. Петровић.

ПИТАЊЕ О УЈЕДИЊАВАЊУ ЗЕМЉЕ.

(СвршетакЈ. Пстина кад је овај закон поникао, у Србији је било врло мало школованих економа, с тога се може претпоставити, да он није дело стручних руку. Бар се стручној оцени неверица чинп , да је овако сакат рад могао испасти из руку спремних људи. Ако ово није истина, ја сам у свако време готов да примпм исправку. Али у том случају морало би се много дубље узданути и много јаче зажалити, што је и у овом послу површност заменила спрему. Но нека је, онако као што ја верујем да је , нека дакле овај закон није дело стручњака, опет један грех лежи на души наших школованих економа, који треба шго пре спрати. Тај је грех у томе, што се велика већина у опшет слабо интересује или врло мало или готово нимало не узима учешћа

ТЕЖАК СВЕСКА V. СТРАНА 24 2

188 6 ГОДПНА хди