Arhiv UNS — Selo

ратној, то је не копирати ропски на јевтиним земљама, начине, експлоатационе методе земаља, где висока цена земље изазива употребу експдоатационог капитада од 1000 до 12 00 дпнара на ектар. Нма много ведиких имања која се , ма како мадо да рачунају ектаре своје осредње земље , дадеко од кућа , тешко и скупо обрађују. На овнм имањпма само један пдодоред бпо би погрешка. Од њих се може имати годемих прпхода само уевајањем впше културних система. Баш намерно ја и јесам хтео, да у самом приотупу у свој предмет, заклони.м вас од апсолутне доктрине о нечистом прнпосу, како му теже и како му морају тежитп науке, које су осло бођене рвију брига о новцу. Ко може ono што је највеће, може п оно што је најмање, вели ое. То је истина, али опет ваља да ое у тренутку примања одгоаорности о предузећима која могу да компромитују чак и голема богатотва , зна равликовати између положаја који, да би се дошло до чиота прихода, подносе највише и оних, који подносе најмање. Ни сувише дрокости , ни сувише илашљивости. то јс девиза људи , који нааредују у земљорадњи. Ето , госиодо , то је дух моје наставе. Она се не односи само ка зе.нље наиредније, она се односи и на земље заостале, земље пове KOje заузимају иоложај на свесветској иијаци. Свуда економски иоложај домиvupа и једне и друге. Тако је мполио Леонс де Лаверњ , кад је отварао 1851. своје предавање из Управе добара у агрономоком инотитуту. Он говораше: пНајбоља пољопривредна практика, најбоља наука, нису ништа без нстинокпх економскпх познавања, Све напредује лако кад се човек налази у добром економском положају; ништа, напротив, не може напредовати кад је човек у рђавом. Колико је предузећа, смишљених са техничког гледишта, пропало , што ое пренебрегавало осигурати се са ове стране ! Скоро сви пољопривредни неуспеси, а они су многобројни , долазе отуда. Овај је пропао због оскудице капитала, онај због немања пијаце, и т. д. Земљоделци дакле, имају и нешто боље да раде но да зло говоре о екоиомокој науци, а то је, да је нзучавају.» Трећина столећа прохујала је од онога дана када ]е де Лаверњ овако беседио, п обилати преврат економски, који се извршио у овој трећини века само је потврдио истине, што пх је изнео овај славни проФесор. Од времена на време , пољопривредне н индустријске кризе које бесне не само у Француској но и у Европи, показују нам да се стара економска уредба оудара са иокључним повластнцама које је она давала првим освајачима у спољној трговини. Британоке искључие повластице јако су изгубиле. Свак хоће пијаца, насеобина , марине. И да би постали народи рукоделоких извоза на. роди до скора суштаотвено пољопривредни постају народи увозиоци сирових производа који чине страховиту конкуренцију њнховој земљорадњи. Такве измене у цели одређеног побољшавања не извршују се без страдања нити без надања. Ми идемо ка уједначењу вредности вредности рада, вредности каиитал&, вредности ароизвода Земљорадња гледа како се спушта продајна цеиа њених производа у исто доба кад скачу њени трошкови око производње. Ваља да она прегледа своје системе обрађивања земље и гајења стоке. И ако је природне науке позивају да ое боље уреди у омиолу нечистог приноса, то je , више ио икад, задатак Управе добара да покаже , да највећи чист принос не долази свагда и свуда од највећег нечистог прихода, пошто свуда и свагда, земљорадња мора, да би оотварила највећу меру чистог приноса, да води рачуна , с једне стране о сразмерпој цени својнх средстава за радњу , земљи, раду и капиталу , и о друге отране , о ценп производа који произлазе од употребљавања овпх чипилаца или сиага производних. Нема ту, ту и не може имати противборства између природни и економских наука. Једне траже да Формулишу ирироднс закоке, који су независни од воље човекопе али постају његовп моћни помоћници кад

ТЕЖАК СВЕСКЛ V. СТРАПЛ 291

1886 година xvu