Arhiv UNS — Selo

Велнкн саветодавац у овоме свечапом тренутку, то је Управа добара. Она he иам казатн да приступимо испитивању које се односи на цену земље, на цену pada, на цену шојева и друге капитале', и с друге стране , на принос и цену apoизвода, оа двојаког гледишта: ка цвну ародајну и цену коштања , узев ту трошкове преноса до пијаце ма колико било растојање. Она he, затим, иоказатп у којим сразмерама да се уједињавају наше производне снаге, у којим сразмерама ваља употребитп наш капигал ua сваком ектару у културп . у којпм сразмерама ваља да се распореде покретан капитал у стоци , капитал у гпојевима, капитал у новцу, у којим сразмерама ваља да буду лнваде , шуме , впногради , зиратне земље под пићом сточном, стрмнпнама илп индустријским биљем. Укратко, она he поставптп систему културе, која је, у свој сили тога израза синтеза земљорадње . у томе што се oua утврђу;е најбољом координацијом свију сила, свију производа које садрже све вредности уложене или остварене у корисном обрађивашу земље п држању отоке. Дакле овде пдеја о многосгруким вредностима од којих су једне средство а друге цељ паших поолова , садржп идеју о сугласностима н сразмерама између свнју ових вредности. Из свију ових побуда, господо , ми ћемо дефннпсати уираву добара: Управа добара је наука о сугласностима и сразмерама између свију вредности уложених у аољоиривредним аредузећима у цељи, да се отуда добије највише чистог ироизвода, noju дозвољавају разне економске средине. II пошто се, с гледвшта чнотог производа, сви пољопривреднн послови своде у капитале уложене и капнтале остварене, то би ое управа добара још могла дефинисати. Управа добара је наука кој а опредељава, економским срединама, нужни одношај између лросторје земље обрађене и енсплоатационог кааитала, који се има уложити на ектар те да се отуда добије највише чистог ароизвода. Нека културна еистема зактева експлоатационп капптал од више но хиљаду динара на ектар, док друга нека, да би дала псти приноо од 100 уложеног капитала, може да радп са капнталом од мање но стотпну динара. Колпчина капитала, којп се улаже ua ектар, то је, истину pehn, скоро васцела Управа добара. Без уштрба по важност која ваља да се прида стварима закона, природне науке које проучавају фпзпчки свет, свет матерпјалнп, да отуда одвоје природне законе који управљају материјом и онагом, ове науке пмају, впше но икад, право грађанства у свету пољопрпвредном. Али од онога тренутка, откад се ради на то.ме да се стварају вредности са другим вредностима, па покадшто чак п са невредностима, са бесплатним даровнма природнпм који постају вредноот чим они уђу у обрт социјалних богастава, Управа добара ваља, водећи рачуна о потребама заната , да определи границе где треба да се заустави нвчист ироизвод те да буде чистог apo извода. Она ваља да каже да лп слабе жетве од 1 5 ектолнтара ишенице са ектара не би бнле корисније но двојне жетве, а други пут опет, да ли сточарчска или полусточарска култура са мало.м надницом не бн внше вредила но зиратна култура са великом надницом. која се узалуд бори против великпх надница и ниских продајних цена. AHo је. дакле, у Управи добара таква улога вредности, важно је знатн разне од.шке под којима се, у разним економским срединама, она показује, јавља, II пре свега јавља се неаокретна вредност, вредност у земљи или стална вредност која је карактеристична основица пол.опривредних пословб. Ја кажем карактермстичиа осповица пошто, иез земл е, ие би бнло земљерадње. и мошто ништа нс можс да заменн земл.у . ту постоји измсђу суме производа c ; i зем.вишта једне државе и гериторијалие површине те државе таква узајмица, ла гена зомљс скаче или опада по то.ме у колико народпо населење расте или опада по

ТЕЖЛК CBECKA V. СТРАНА 294

188 6 година xvii