Arhiv UNS — Selo

ском из једног, већ и сувише тешкнм посталог стања, одузети и могућност, и наду, чак и жељу за нечим новим. И у свима земљама, у којима демократија није имала дубоких традиција, у којима она није била резултанта једне снажне борбе широких маса, где она није интегрирана заједно са слободом у обичне постулате живота једног грађанина, на брз начин, без мкого отнора, оборено је и треснуто о тле све оно што је садржавало у себи могућности за једно многострано развијање, за снажније потхвате и замахе. И земља у којима, су због економских и социјалних прилика биле у иапону оне потенцијалне снаге ка новоме, које су имале као компоненте тих потенцијалности, било немање колонија и могућности за територијалну експанзију (Италија, Немачка) било привредну заосталост или сложенији национални састав, прве су почеле Систематски ход ка сужавању политичких права, политичких слобода. Ти фашистички покрети, који хоће, по једном заблудном веровању, да пресеку и зауставе процес историјског развитка, прилазе масама на два начина. У првој фази они су у својим захтевима најрадикалнији. Њихови програми су пуни најразноврснијих социјалних момената. Из сваког реда, из сваког говора њиховог, као да се чита или да се чује њихова љубав, њихова социјална брига према потиштеним и бедним, бацају се антнкапита-

листичке пароле, тако да мање обавештени, мање критични, лаковерни прихватају овај покрет као да је то у истини један покрет рада против капитала. Али чим се власт освоји став се мења. Све организације слабих и сиромашних, или се потпуно ниште, или је преображавају у послушне органе владс. Први сарадници, први стубови режима постају опет капиталисте, и то често оне исте личности, које су то биле и у ранијим режимима. И у политичкој и економској управи фашизма, хитлеризма, капиталистички елементи играју најзнатнију улогу. Али нас овде интересује став фашизма према селу. Село је од вајкада било предмет нарочите љубави и пажње свих реакционарних социјалних група и тежњи. Буржоазија је у сељаштву тражила и нашла савезника за обарање надмоћи племства. Па и сада ова нова организација фашизма, рачуна првенствено на село. И у том приступању селу фашизам неће штедети ни једно средство да задобије сељаштво. Оно му ласка, види на селу све у најлепшој светлости. Село му је нешто особено, срж нације и државе, једини здрав елеменат. Да видимо како наш фашизам у својим разним издањима, разним облицима и фирмама, покушава да се приближи селу, да га захвати и стави у службу својим реакционарним потхватима.

Друштвена економија

Сваки дан се човек сусреће са питањима која дотичу његове привредне интересе. Било да купује храму или продају своју радну снагу, било да купује на тржишту, или од трговца, било да узима кредит од банака или задруга, свугде ту сељак се cpehe са питањима економским. Све око њега испуњено је економском садржином. Цела његова производња однос са суседима, градом, тржиштем, општином, државом, све то има економију у подлози. И ма да је то тако, у тим сеоским круговима се најмање познају та питања, зна суштина економије. А познавање њено данас је потребно сваком човеку. Не само што је то потребно сваком човеку који мисли, хоће да уђе у суштину појава које се око њега дешавају, који хоће да се оспособн да постане стварни и свесни чинилац, Сељаку који је сав у економији, било да ради своју или туђу земљу, било да је власник газдинства или само радник, појмови из друштвене економије су неопходни.

У низу наших настојања, да пробудимо интересовање села и сељака за што већи круг питања која га се дотичу, хоћемо да учинимо и ово, те да, у једном систематском низу обрадимо главна питања из друштвене економије. Да видимо најпре шта је то друштвена економија? Све се науке деле на природне и друштвене науке. Друштвена економија спада у ред друштвених наука, а то ће рећи спада у науке које се односе на људско друштво. Друштвена економија посматра све појаве у привреди са гледишта друштва и по учинима које ово врши кроз друштво и на друштво. На први поглед изгледа да је у привреди сваки привредник независан и слободан да врши ово или оно, да предузима шта хоће. Изгледа као да су занатлија у својој радионици, индустријалац у његовој фабрици, пољопривредник на својој њиви слободни и у избору начина рада, врсте, каквоће, количине производа, Али ништа нетачније од овога.

„ЖИВОТ СЕЛА« Вр. 1