Arhiv UNS — Selo

ПРОУЧАВАЊЕ СЕЛА

Проучавање нашег села отпочело је давно, пре више од једног столећа. Велики Вук Кауаџић, који је прикупљао народне умотворине и први описивао обичаје и друге елементе наше етничке културе, био је по том свом раду наш први испитивач народа и народног живота. Али се већ и код Вука осећа схватање да је „народ” само онај свет који живи на селу, схватање које и данас влада у великом делу наше интелигенције, а које није оправдано. Тако је Вук био први који се је почео бавити проучавањем српског села. У том послу био је он далеко испред свог времена и својих узора како по ширини свог интересовања тако и по вредности онога што је урадио: њега су интересовале све гране народног живота, а све што је забележио записано је јасно и верно. Како је у његову раду ипак превлађивало скупљање народних умотворина и описивање народних обичаја, његови сарадниди су се највише и бавили тим пословима, тако да су материјална култура и друштвени односи нашега села поново били занемарени. Из Вукове школе изашао је велики број скупљача народног блага како код Срба тако и код Хрвата. Задуто је тај рад био препуштен вољи добронамерних појединаца. Издваја се једино Валтазар Богишић, правник широке културе, који је својим радом на прикупљању и проучавању правних обичаја код Јужних Словена стекао огромне заслуте за науку. Два научника и политичара, један Србин и један Хрват, заинтересоваће се у већој мери крајем прошлог века за проучавање села и заинтересоваће наше највише научне установе за те послове. То су Анте Радић и Стојан Новаковић. Анте Радић израдио је 1897 „Основу за сабирање и проучавање грађе о народном животу”, по којој је прикупљена обилата грађа из живота нашег села у западним крајевима, објављена у „Зборнику за народни живот и обичаје”, који издаје Југословенска академија у Загребу, а који је уређивао неко време сам А. Радић. Ст. Новаковић, који се је бавио разнородним научним пословнма и политиком, посвећивао је много пажње и питањима из наше културне историје. За питање о проучавању села још увек је веома актуелна његова исцрпна расправа Село. Из дела Народ и земља у старој српској држави (Глас Српске краљ. академије XXIV, Београд 1891), Новаковић је стекао знатних заслуга и за Етно-