Arhiv UNS — Selo

Зашто држава купује овце за пострадале крајеве

У току народно - ослободилачке борбе сточарство је уништено у многим крајевима наше државе. Нарочито је сточарство настрадало у Босни, Херцеговини, Ирној Гори, Лици, Банији, Кордуну и Далмацији. Највише је уништено коњарство и има крајева да је уништено до 90 посто од предратног броја грла. Коњарство се тешко и споро обнавља, али с овчарством посао иде много лакше и брже. Срећа је, што је у Србији, Македонији, на Косову и у Метохији сточарство прилично очувано, и што ће ове земље са својом стоком знатно допринети д?-* е обнови сточарство У планиноким крајевима Босне, Херцеговине, Црне Горе и Лике где су се водиле упорне борбе с окупатором и домаћим издајницима, народ је дао и последње грло народно-ослободилачкој војсци, да је помогне у истеривању и уништењу непријатеља. Народ је у овим планинским крајевима углавном живео од сточарства, а пошто му је стока уништена, остао је без основних средстава за живот. Да тај наш борбени и слободољубиви народ не би економски био на терету осталим деловима наше државне заједнице, јер он то не жели нити хоће. држава је донела одлуку, да му се што пре помогне да обнови своје сточарство. Тако је на предлог савезног Министарсгва пољопривреде Привредни савет одобрио кредит од 50 милиона динара за набавку приплодких оваш за пострадале крајеве. Откуп приплодних оваца вршио се у Србији, Македонији и на Космету, јер је у овим крајевима наше земље овчарство прилично очувано за време рата, и што овце припадају нашој обичној домаћој раси т. званој праменки, па ће се лако прилагодити евојој новој домовини, где живе њима сродни сојеви оваца. Благодарећи високој патриотској свести нашег народа у Србији, Македонијн и Космету, савезно Министарство пољопривреде откупило је до сада 130.000 оваца и већ их је транспортовало за Црну Гору, Босну, Лику и Далмацију. Ма да је цена овцама прилично ниска, народ се је одазвао позиву државе, и понудио је на откуп релативно добра грла, чиме је у потпуности омогућио обнову овчарства у крајевима државе, који су све дали и све жртвовали за ослобођење наших народа. На Косову, у Метохији и Македонији откупљено је 100 посто од предвиђеног броја оваца, а ових дана се врши откуп у Србији, у округу пиротском, врањском, и прокупачком. Сељаци у Србији бееплатно су поклонили народу у Босни знатан број оваца, коза, свиња чак и говеди као и разних животних намирница. Министарство пољопривреде откупиће укупно око 200.000 оваца и ово је замашна акција за унапређење и обнову сточарства, каква се још никада није спроводила у нашој земљи. Оваква акција широких размера омогућиће народима у Босни, Херцеговини, Црној Гори, Лици, Далмацији и Санцаку да у кратком времену обнове своје упропашћено овчарство и оспособе се за еамосталан економски живот.

Преглед међународних догађаја

Крај другог светског рата Свега четири месеца после победе над Немачком, слободољубиви народи црославили су још једну победу. Другог септембра, у своме прогласу народима Совјетског Савеза, генералисимус Стаљин објавио је да је „Јапан, потучен до ногу на мору и на копну и окружен са свих страна војним снагама Уједињених народа признао свој пораз и положио оружје”. На тај начин, потписивањем акта о безусловној предаји Јапана, које је извршено у Токиском заливж на америчком бојном броду „Мћсури”, обележено је коначно уништавање жаришта поробљивачке и пљачкашке политике на Далеком Истоку. Измучени и напаћени наротш ИсТочне Азије и острва на Папифиш/. који еу ГОДШSГ ма под јармом јапанс т шх сомурзта. обе'беђени су оц опасн п сти новаг ја панског поробљавања. Безусловна предаја Јапана, последње нападачке снле која ее одупииала Уједињеним народима. обележаш крај другог светског рата. До брзог и одлучног пооаза Јапана, нема сухлње, дошло је услед уласка Совјетскст С"веза у рат и одлучне оружане интервенције надмоћних снага Црвене армије. Као што је познато англзамеричке енаге на Пчцифику у току рата задале су Јапану снажне и тешке ударце. Јапан је изгубио највећи део своје фпоте и авијације. као и многе своје базе и упоришта на Тихом Океану. Савезничке снаге, заузимањем острва Окинаве, дошле су у могућност да припреме непосредну инвазију на четири матична јапанска осгрва. На мору и у ваздуху успостављена је потпЈша премоћ англо-америчких снага. Читава територија Јапана била је изложена разоеном бомбардовању савезничке авијације. Створени су услови за задавање одлучног ударца непги/атељу. Постало ie очевидно да јапанска армија нема никаквих изгледа за усчешну одбрану на матичним острвима. Међутим, основне снаге јапанске армије нису се налазиле у Јапану. него у освојеним источнеалисшш земљама и колонијама. Те снаге, у јачини од неких шест и по милиона вотика, биле су угтгшном прилично сачуване и способне за дужи отпор и после губитка матичних острш. Совјетско-кинески уговоч о савезу и пријатељству У рату на Далеком Истоку, као и у Европи, дошла је до пуног изражаја чврстина борбене сарадње великих савезничких сила Захваљујући тој сарадњи, која се изразила и кроз спремност Совјетског Савеза да својим моћним снагама помогне остале савезнике у уништењу јапанског огњишта фашистичког освајања, непоередно после ослобођења Европе. неколико стотина милиона људи у Источној Азији ослобођено је Страхота робовањз под јапанским завојевачима. Пред народе Источне Азије, као и пред народе Европе постављено је питање изградње мира и пуног обезбеђења од опасности новог напада освајача. Одлучан корак ка решењу тог питања, несумњиво, преставља совјетско-кинески уговор о савезу и пријатељству, који је

.средином августа склопљен у Москви. Овим уговором, који остаје на снази 30 година, односно неограничен број година ако га ниједна страна ие откаже, Совјетс: и Савез и Кинеска РепЈ г блика обавезали су се да ће ~после свршзтка рата против Јапана згједнички предузети све мере које су у њиховој моћи да учине немогућим понављање освајачких похода и гажење мира од страке Јапана”. Такође, обе стрсне предкзеле су обавезе да ће помагати једна другу свим расположивим снагама у слнчају новог јапанског напада. Кад се зна колико је огромна скага Сов/етског Саееза и неисцопан мзтговпални и љгдси потенцт‘ал Кине. нт‘е тешко закључити да аоБјзтско-кинеско пгијатељство и сгвез v потпуности обезбеђују народе Источне Азије од новог јашизког нгпада, Исто тако. значај совјотеко-кинеског уговопа за учвршћење мира у свету види се из тога што су се обе стпане уговотн т ице обавезале да неће> закључиватн савезе и да неће учествовати у ма каквим договорхша, коти су уперенн протиз друге стшне л.тсворнкцо’*. Уз уговор, поеставнини Совјет ског Савеза и Кинеске Ренублике потписали су и три спорззтша: споразум о кинеској железнинкој прузи Чанг-Чун, споразум о Порт Артуру и споразум о Порт Даљном. Ови споразуми предвиђају заједничко коришћење важне кинеске пруге која води кроз Ипнџурију до Порт Артура и Порт Даљног, као и коришћец>е баде Порт Артура. Порт Даљни, *пбд кинеском администрацијом, постаје слободно пристаниште отворено за трговину и бродове свих држава, са заједничком совјетско-кинеском војном управом само у случају рата са Јапаном. Одредбе ових споразума о кинеској железничкој прузи Чанг-Чун, о Порт Артуру и Порт Даљном. поред запоседања Јужног Сахалина и Курилских острва од стране Совјетског Савеза, исправљају историске непоавде које су Русит нанес°не у прошлости и обезбеђују Совтетском Савезу одговарајуће учешће у обезбеђењу Далеког Пстока и тихоокезнског простора од норих освајачких похода, које му и пвипада као великој сили и ослонцу мира и демократије у снету. Лондонски састанак Савета министара иностргних послова пет великих еила У Лондону je почео еастанак Савета министара инострзних послоза Совјетеког Са т '*«»ч. Британије, Сједињених Америчких Држава, Француске и i 'ине. Савет министара иностраних послова. као што је познато, обоазован је на основу одлуке „велике гројице” на конференцији у Потсдаму са задатком да у духу савезничких декларација у Техерану, Јалти и Потсдаму решава о свим питањима у вези еа послератним уређењем. Састанак Савета министара иностраних послова од нарочитог је значаја за нашу земљу, јер ће се на њему, поред осталога, у склопу општег питања склапања мировног уговора са Италијом, решавати и о захтевима Југославије према Италији. Тк наши захтеви, који садрже присаједињење Југославији свих наших крајева који су пре Другог свет-

ског рата неправедно припадали Италији и пуну надокнаду ратнв штете од Италије, оснхгвају се на следећтм чињеницама: Прво. Италија је после Прзог светског рата, уговором у Рапалу 1920 годпне, дсбила у посед делове југословенске територије на којима живи апсолутна већина југословенског стажжшшггва. То су Јулијска Крајина са Трстом, Задар и острво Ластово и Пелзгуужа. Присаједињење ових наших крајева Италији претстављало je грубу историску неправду на штету наших народа и бацило је нашу браћу у гим областима у најцрње ропство под јармом италпјанског империјализма. Својим масовним учешћем у народно-ослободилачкој борби, наша браћа У тим крајевима, уједињена са италијанским антифашистичгаш масама, подносећи најгеже жртве, доказала су да ни по коју цену неће више да живе у саставу Италије и да желе да се присаједине Југосла!Еији. Оправдани захтеви Југоелавије за присаједињењем Јулијске Крајине, Задра и острва Ластова и Пелагружа, пре-1 ма гоме, одговарају тежњи и жељама огромне већине становништва тих крајева. То значи да су наши захтеви потпуно у складу са начелом права народа на самоопредељење, које су саеезници објавили у Атлантској повељи. Ти захтеви, поред тога, поткпепљени су чињеницом да Јулијска Кратна са Тнстом, Задар и острва Ластово и Пелагружа и економски и географски припадају Југославији. Друго. Заједно ća Немачком фашистичка Игалија је неизазвано напала Југославију. Италија је учествовала у распарчавању и терористичкој окупацији наше земље. Италија је одговорна за безброЈнз злочине, пустопгења н разарања, која су италијанске фашистичке трупе као окунатори извршиле у нашој земљи. У рату против фашиетичке Италије. који је Југославија водила на страни великих савезника, наши народи поднели су неизмерне жртве, Тај рат је крунишн пуним успехом. Фашистичка Игалија је побзђена и присиљена на капитулациlу. Југославиlа је заједно са осталим слободољубивим народима изашла из тог рата као победник. Као побеђени нападач и окупатор. одговоран за злочине и пустошења по нашој земљи, по прописима међународног права и у духу програмских изјава великих савезника, Италша ie лужна ла Јттосла°и тт у пуној мери надокнади сву ратну штету. Значајан допринос наших народа у бооби за ослобођење Европе испод фашистичког јарма, наше несразмерно тешке жртве у рату на страни Уједињених заоода, углед који нова Југославија ужива у демокватеком свету, свакако, дају нам права да верујемо да ће ее у решењима Савета министара иностваних послова у пуној мери водити рачуна о необоривој опвавданости свих наших захтева ппема Италији. Свако друго решење, донесено на штету наших напода, претстављало би грубо гажење наших пшва и било би у оштром нескладу са прописима међународног права и основним начелима, којима су ее Уједињени наподи руководили у рату против фашистичких завојевача.

Среда, 12 септембар 1945

СЕЉАЧКА БОРБА

Страт 11