Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 39

он всја дела да предаст, како вјешчи, тако и строенија, да никто бо о сем вознегодует, зане ашче небисја именовал, и предснабдјел сицеви Администратор, мошчно бити что би која распра била помјежду братнаја, и тако би сами себје могли коју пакост и пагубу нанести. Мое разсуждение, прједсматрају за доброе намјерение, благочестиамже вашим паки остављају на разсуждение, ашче не сего јегоже нарекох, ви наредите јегоже хошчете, точију того часа по исходје моем да знаменујетсја, и готов будет, аз же о предреченом разсуждају.“ (1. с. 188.)

Како је ово наређење Мојсијево од врло велике важности, не само да смо у њега посумњали при штампању исте његове опоруке у поменуту „Споменику“, која је пре тога штампана била — с погрешкама — у „Беседи“ за 1868., него смо у његову истинитост посумњали и много пре.

У њу смо пак посумњали с тога, што се у самој писменој опоруци Мојсијевој рекло: „— Мое разсуждение т. ји 0 именовању Димитријевића за администратора — предсматрају за доброе намјерение, благочестиам Же вашим пак остављају на разсуждение, ашче не сео јегоже нарекох, ви наредите јегоже хошчете -- —“; а у усменој изјави — која се навела и у „Беседи“, а коју смо и ми навели у „Споменику“ рекао: „Ашче би кто вознегодовал или противник бил сему моему посљеднему изреченију и несохранил јединое от сих посљедњих заповедеј и нареждениа моего, таковому нНнеостављају молитву и благословение но клетву и отлучение и в сјем вјеце да от бога казним будет и ни во једином благих предуспејет, но ва всех днех дни жизни своеја в казни от бога да пребудет, а ва будушчем вјецје в дењ он судни пред творцем нашим богом да предстане ми суд о сих восприати.“

Да је поменута опорука Мојсијева у истини његова а и његов потпис на њој, као и да је он усмено речено изрекао 26. Јулија 1730. посведочили су својим потписима:

„Никанор Мелентијевић владика, Висарион Павловић арх. крушедолски, Исаија Антоновић арх. митрополитски, Петар Ненадовић ексарх митрополитски, Живан Црногорац прота карловачки, Васа Николић обркапетан; Секула Витковић капетан, Васа Продановић капетан ковиљски, Исак Димитријевић капетан черевићки, Стојан Георгијевић кнез београдски велики и Давид Цветић кнез карловачки.“ „Данас дана 1. Авг. 1730. в Белграде пришедши на погребение јего архипастирства, са сгвјетом више и ниже нас подписати обшчим јесмо ово последњују наредбу отворили и прочитали и подпуно обдржавати примамо и саизвољаемо и уготованием нашим засвидје; телствуемо докле и на сабор остала братиа наша пријдут.“ — „Дон лазе потписи 3 обркапетана, 15 духовника (довника) и игуман неколико проти и попова, више кнезова — свега 51 првих тада њих људи из Срема, Бачке, Баната и Србије. OMBT <MNIHBH

Признајемо, да ће се многима учинити доста. нудаваопоменута

наша сумња, јер тек онаки народни прваци не биосеаирои полио на неистину и тврдити што није стојало. „1998. ДНУ нтдитепод