Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Бр. 5. и 6. У Карловцима, 15. (28.) марта 1912. Год. Ц.

МРЖХЕДЕ

за историју српске православне карловачке митрополије.

Уређује прота ДИМИТРИЈЕ РУВАРАЦ, библијотекар патријарашке библијотеке.

Зласттиве Димитрије Рувалљалт.

ТУРСКЕ ИСПРАВЕ О СРПСНИМ МАНАСТИРИМА.

Ми смо у „Српском Сиону“ за 1906. у чланку: „Извод турских свидјетелств манастиру Хопову“ стр. 279. навели неколико турских исправа о манастиру Хопову.

Овде ћемо да наведемо преводе турских исправа што се налазе у манастиру Гргетегу.

У њему се налазе три оригиналне турске исправе, које смо послали г. Љуби Ковачевићу академичару у Београду да их даде код београдског турског хоџе превести на српски, што је истии учинио, на чему нека им је и овде искрена хвала на доброти.

Прва је исправа од 11. Шевала 10835. (26. Јунија 1626.), друга од 7. Џемад-ил-ахара 1062. (6. Маја 1652... а трећа је од 23. ремадана 1069. (4. Јунија 1659.)

Иларијон у своме чланку „Православни српски манастири у Срему“, што је изишао у „Шематизму Архидијецезе Карловачке“ за 1892., на 8. стр. за старину манастира Гргетега не знаде ништа друго навести, него да је постојао за турскога господарства у Срему и позвао се на речене три турске исправе.

Само је по њему прва исправа од 1619. у м. 1626,, друга од 1646. у м. 1652. а трећа од 1658. у м. 1659.

Које управо хришћанске године одговарају турским, и који је навод исправнији ; не знамо.

Ако се ко од наших људи разуме у том рачунању, могао би навести који је навод вернији.

Прва турска исправа у српском преводу гласи:

Саслушање кадије бурадинског (биће варадинског), Мустафе бин Абд-ул-Алћма гласи: ;

Старешина цркве Демте (биће манастира Ремете, који је посвећен св. Димитрију) код Ирига власник овога писма поп Зосим дошао је пред шериатски суд и у присутности повереника карловачких муката Хасан-субаше изјавио, да је он био јемац за попа гргетечке цркве Никодина, за њега, и да ће га, кад се потражи, привести; и да га је сада, када је споменути поп Никодин, прелазио преко сурделске скеле (биће сурдучке) предао Муји-баши једном од Хасансубашиних људи. Хасан-субаша је изјавио, да је поп Зосим био јемац за поп Никодина, да га је пријавио кад је Никодин хотио побећи преко сурделске скеле, да је он Никодина са једним старим