Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 125

Олег деп Вотапеп дег Рлдсезеп Агад, Тетезуаг ипа УМегзсћег зпа Бегена 1п Кићегеп Денеп патетћећ абег уот Вегппе дез јелреп Ресептитвз хаћтејсће Везећуегдеп пбег ипбсе Већапашпо уоп 5ене Чег зет всћеп Шегагсће Таш! семогдеп, ипа ез уигде дати фе Вше јап Мегпдипо сеђгасћеф аазз Шпеп еп зеђбуфапа сев Кисћепгер тел! ти Тће! уегдеп тдое. |

Ап дег Огапжије ђећдег ба тте, патешћећ !п зојсћеп СДетејттдеп мо зећ сепизсћје (тотапвзећ-зегртасће) Ртагтеп беНпдеп, Ббезтећ! епе јоп ацегпде месћзејве се Апгетдипе, мејсће геп уогпећтвјеп Ап]а55 дапп Нпдећ даз5 ђе! Чеп Зегђеп Фе Штећепзјамласће, ђе! деп Котапеп Шге Мојкззргасће 1п дег ГИшгоје апсетепде! мита. Гле Зетђеп зфтеђеп Фе готатвзсће, Фе Котапеп Фе Ктесћепзјамасће Зргасће аиз дет сетејпзатеп СонНезфепчје 21 мегдгапсеп. Епе Епшсипе 18 пећи депкбаг, ипа зот 156 дег Мипзећ пасћ Тгеппипо !ттег |Јебћанег, тпдет пиг дадигећ дег Епеде ћегоезје егдеп Капп.

Џт Нг даз шг АПетбећзу ашоебавепе Ошасћјеп епе гесте Огпафасе 2и семлппеп, ћађе 1ећ ез ипепфећгиесћ егасћтећ, Фе Мегћанпазе дег Фе (. п. и. Ктсће ипа Чегеп ћепше опзсће Епћмескешто те Вепштипо дег пиг хипасћз! 21 Дебоје сезгапдепеп ОпеПеп 21 рпшеп. Гле Егсебђтзазве фФезег Агђећ пад !п Чег ећгвигећзуон | зпуегмаћтеп „АМептазасеп 'агзеШипр“ · етћанеп. МИ Рискајсће дагаш! епашђе јећ пиг уогетз! Фејетсеп Рипкје дег Репоп дез Рашагсћеп, 21 Бејеистћееп, жејсћеп Шгег аПсетејпеп Ведешипо жмесеп еп уогхпоНсћез ОемлсћЕ бејсејео! мегдеп тизз.

(Наставиће се).

и ње феб.

МИТРОВИЦА 1735. СЕДИШТЕ НАИЈЕ МИТРОВАЧНКЕ.

Ми смо у „Српском сиону“ за 1907. у 29. бр. навели два српска писма барона Николе Пејачевића, пленипотенцијара дуката сремског, што их је из Илока писао 29.Л1. Василију Димитријевићу протосинђелу и 8./УП. 1730. митрополиту београдском Мојсију ППетровићу. Износећи писма Николина у нашој даљој напомени, погрешно је на два места речено Никола у место Марко и то на стр. 456. у 13. и 18. реду од горе.

Није дакле Никола него Марко Пејачевић установио школску закладу у Руми, о којој је говор на истом месту, и није Никола него Марко умро при крају 1761. или 1762. _

Никола је морао умрети између 1730. и 1785., и њега је наследио Марко — сад или син или брат Николин.

Никола је седео у Илоку, дочим је Марко седео у Митровици, и за чудо, он је 1735. употребљавао назив „наије“.

Као пленипотенцијар и заповедник наије митровачке, писао је Марко следеће писмо кнезу Буђавачком:

Самим вама добро знано како и јесте заповјест да ниедно село неприфата кметове из другаго села, зато будући из села Руме отишли к своему брату у Будмановце Крста и Срета зато тебе кнеже