Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Бр. И: и 12, у Карловцима, 15. (28.) јунија 1912. Год. П.

МРТАВ

за историју српске православне карловачке митрополије.

Уређује прота ДИМИТРИЈЕ РУВАРАЦ, библијотекар патријарашке библијотеке.

Јвласткике Љимттрије Ру валратт.

О ТРАПЕЗОНТУ — ТРАПЕЗОНЦУ.

У чланку »Кад 6 инсталисан Мојсије Петровић за Арх. Митропољлита Београдског«“ у 7. бр. о. л. на стр. 98. умолили смо оне, који заилазе у бечке Архиве, да извиде: да л има у њима спомена „о господару Трапезонту“, и ко је и шта је он био

На то питање наравно да нисмо могли добити никаква одговора с тога, што наш лист „Архив“ наши учењаци не држе за такав лист, ког је вредно држати — од људи који се баве историјом, претплатише се досада: архимандрит Иларијон Зеремски, др. Никола Радојчић професор, умир. проф. Ђорђе Магарашевић, проф. катихета Димитрије Витковић, др. Фердо Шишић универзитетски професор, Иван Елетовић рим. жупник у Бачу и Дане Реба грчко-кат. жупник у Крижевцима —, а тако исто ни наша учена друштва — осим „Матице“ српске, — па ни средњи и виши заводи — осим препарандије у Сомбору и Карловцу. А не држи га ни једна читаоница, а од црквених општина само горњо-карловачка, бингулска, манђелошка, попиначка, загребачка и допсинска, те и не мају прилике да га читају.

Међутим, ми смо нешто нашли о њему. Нама је непрестано у ушима звонило то презиме, те нисмо мировали, док нисмо прелистали наше работе, у којима смо мислили, да може бити о њему спомена.

И нисмо се преварили. У „Српском сиону“ за 1905. у чланку » Автобијографија Партенија Павловића епископа посвећена« на. 430. стр. наишли смо, где Партеније рече за себе: „У Букурешту сам слушао ученис јелинское до реторике от Георгија Трапезунта —- вјечна јему памјат“.

Из овог се дакле види, да је Трапезунт био грчки даскало у Букурешту.

Наишавши на ово, упитали смо се: добро, добро, а откуд је онај Трапезунт 1720. у Бечу и ко је и шта је он био

И на то смо питања данас у стању да одговоримо.

У Бечу је за време митрополисања Мојсија Пегровића постојала православна капела св. георгијевска. Иста је и доцније постојала, у којој је неко време био ефимерије и Партеније Павловић и Синесије Живановић — потоњи владика арадски за време патријарховања Арсенија Јовановића - Шакабенте и Атанисије Исаијевић В. реметски проигуман за време Ненадовићево 1759.

У патријарашкој смо библијотеци нашли акт о истој капели. У њему је наведено стање исте капеле од 1730. и 1746.

•»