Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

222 Архив за историју српске православне карловачке митрдполије

се већма утврђивао у свјести своје народне прошлости, давајући милостиње кљастима и сљепима, који су му задовољили срце, пјевајући љепа дјела њихови незаборављени предака.“

Приљмедба. У протоколи „општежителног монастира Прибине главе“, што га је завео игуман Герасим Атанајијевић 1805. и уписивао у њега разно до 1833., од куд смо узели и наведено „Позивание“, наводи се адресирање разним лицима почевши од митрополита, те се наводи ова оригинална адреса:

»Превесокоповелителнћишемв Г. Фелд-маршалв и Геннералљпрезидентв Сербскомв, Босанском“, Херцеговачкомв, Епирском8, Тривинскому Господину весокоповелителнђишем“ Гемерпи Черном8 на рзбки вго.“

——ио-о С ово

писмо Стефана Љубибратића, владике костајничког од 8./8. 1780.

Митрополит је Мојсије Петровић био више година болешљив, те кад је видео да му се приближује крај живота, писао је владикама у каквом се стању налази и позвао их је да не часе часа, него да похитају у Београд, ако желе да га виде жива и да се с њима опрости.

Такво је писмо писао и владици костајничком Стефану Љубибратићу 22. Јулија кога је он примио 1. Августа.

Добивши исто писмо похитао је у Београд камо је стигао 7. Августа, но није затекао митрополита у животу него је већ био сахрањен. Мојсије је умро 27. Јулија.

Из Београда Љубибратић је писао 8/8. Авг, владици будимском Василију Димитријевићу које показује, како је и он био пријатељ народних привилегија односно да се народу — клиру и народу допусти слободан избор митрополита.

Исто гласи:

Преосвташтенни Г. Брат мене Г. Братљ Прелобазни и всегда желанни.

Какмсме прлели листђ писан на 22. прешлеге Пола (Ф свјатчпочившаге Господина А. и М. а нам приша“ в' 1. Ауг. и тфге часа 8 онамж делилсе жбаче немоштанљ Ф огнице, а пак на пафрских колах дан и ноћ прешећи, поче тотрем зде приспели, али по истине вле жив и вдвасв ме изнели и зде 8 свботиноџ кћи кед новог двора на «чдре лежв, Брат шлавениски (Нићифор Стефановић) посетил ме И всмо имели сабеседованје што « чем, баче не веми сами чте здблати, взи брапа Архјереи непричекали но делили се. Сам едно ме втеша да св в. 6. избрали к цес. кр. двор“, тоге ради брате свати и прелобазни подвигни се јаке добри воин Тисвељ Хрлстев и брат врсни и верни, вазрадите да не бвде на воло саме единагф брата ако би б1о коимв драг, но такв милост и допвсток свобедни (8 ц. двора просите да б8де по старомв жбичало и по крепести превелегпискои кога покажв свдбе Божје, и кога изабере вас клерђ и цели наршд, без да се тке Ф стране 8 те пача Ф владе-