Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 323

Држим драги и мили моји школски Другови, да ће Вам мило бити ако Вам овом приликом испричам и мој живот од нашег растанка 1865. до данас, ау неколико речи и од мога рођења до 1865. и прикажем моју слику.

Рођен сам у Ст. Бановцима — селу у Срему у ст. пазовачком котару сремске жупаније — 25. октобра 1842. од оца Васе пароха старо бановачког и матере Јулијане рођене Шевић из Осека.

Отац ми је поп Васа 1847. прешао на парохију у Нове Карловце — Сасе, у којима је умро 16./ХП. 1873. а мати ми је умрла 24./Х. 1871.

Основне сам школе свршио у Сасама. Немачке, гимназију и богословију у Карловцима, у којима сам 13. година провео и то у једном квартиру — соби за цело време свога школовања.

По свршетку богословије, постављен будем за учитеља Ш. разреда у Земуну 7. априла 1866.

2. октобра и. г. оженио сам се са Софијом, кћери пароха боровског Стевана Булића и супруге му Христине.

7. августа и. г. будем одређен за капелана проти земунском Авраму Живановићу и 22. окт. будем рукоположен за ђакона а 23 за свештеника од“ горњокарловачкога владике Лукијана Николајевића

7. дец. 1869. по смрти горњоварошког земунског пароха Васе Суботића будем одређен за администратора, и 24. маја 1870. будем изабран од црквене скупштине за пароха, где сам све до краја септембра 1899. аи свештеничко парохијске дужности.

1. окт. 1890. будем изабран за члана архидијецезалне епархијске конзисторије. 1. нов. и. г одликује ме благопокојни Патријарх Георгије црвеним појасом, а 23. окт. 1893. у Раковцу произвео ме је високопреосвећени Г. владика горњокарловачки Михаило Грујић за протојереја.

23. септ. 1899. дошао сам у Карловце за управитеља »српске манастирске штампарије« и за библијотекара патријарашке библијотеке, оставивши у парохији личног помоћника да ме заступа у парохији

1900. септ. 12. изабере ме скупштина Матице Српске као Матичиног члана за члана »Књижевног Одељења«, овај ме је бирао за члана »Књижевног Одбора« од тога времена све до ове године, када сам изјавио жељу да не желим да ме бира, пошто ме је та почаст доста стајала одлажењем неколико пута у седнице о свом круху и руву.

Кр. српска Академија у Београду ме је 3. фебр. 1906. изабрала на свом главном годишњем скупу за свога дописног члана.

Уз то сам члан утемељач друштва »Св. Саве« у Београду, члан оснивач »Српске пчеларске задруге у Руми«, члан свештеничког конвикта у Карловцима и његова патроната, а потпомажући неколико хуманитарних друштава.

Од 1. октобра 1903. до краја августа 1907. био сам уредник »Српског Сиона».

Па како сам у њему у незваничном делу почешће писао о неродољубивом " раду радикалском, није чудо, што ме је саборски одбор по смрти благопокојног патријарха Георгија насилнички одстранио из штампарије, коју сам ја од пропасти спасао и у цветуће стање довео, а тако исто и забранио даље излажење >»Српског Сиона«.

Подједно ми је било одузето и библијотекарство.

Тим радикалским поступком мени је нанесена била годишња штета од 3200 кр. и хвала милостивом Богу ја не клонух нити »вером преврну«, те оста онај стари и не продадох своје савести и уверења као што је некоји од оних, који су главну улогу играли при моме прогону, продадоше и пљунуше на своју прошлост.

Па радикалима и њиховим вођама не беше доста ни то, него по својој злоћи, знајући да су мени Карловци потребни ради мојих књижевних радова, силом ме хтедоше отерати на парохију. И видећи, каквим се недостојним средствима почеше служити спрам мене и не нашавши заштите код наших власти, а државној се не хтедох обраћати као чика Миша, и ако сам био уверен да би код ње нашао заштите, ради свога мира и сређености, да бих могао мирно своје послове радити, поднесем молбу за своје умировљење, које ми се радо и дозволи 28, дец. 1910. јер моја је парохија требала неком да послужи да дође до својих новаца.

Време ће показити, да ли сам ја српској књизи и народу више користио што сам остао у Карловцима — ма и на своју штету —- или да сам отишао на парохију.

#