Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 171

3.) Напомиње да је план израђен у два примерка. Ако би му било у плану што нејасно, нека му одмах јави.

4.) Гледе крова резиденције јавља да ће бити сачињен од шиндре како то прилике захтевају, али доцније се може материјал изменити и кров тучем покрити.

У писму од 19. Јунија и. г. јавља митрополиту да је ургирао Ђорђевића да одмах првог дана по свом повратку пошље план, ког је имао код себе и нада се да га је већ добио..

У писму од 10. Јулија и. г. јавља митрополиту да још није из-

вештен, да ли је примио послан му план, који му је по поузданом човеку послан.

(За извод овај благодарнисмо монаху хоповском г. др. Фила-

рету Гранићу, који га је извео из писама Несторовићевих, што их је на латинском језику писао из Беча Митрополиту, која смо му послали да нам из њих извод учини.) -

Осим реченог о плану за резиденцију, у писму од 10. Јулија јавио му је, да ће дворски тајник Сава Текелија у сутрашњој аудијенцији затражити од Њег. Величанства отпуст из свог звања и да се намерава потом повући на добра своја у приватан живот, и да ће сутра епископ Петар Петровић пошто му је уобичајена такса положити сутра заклетву у својству тајног саветника, а идуће недеље путује у своју дијецезу Темишвар.

У писму од 4. Окт. 1799. пише Митрополиту да је епископ будимски (Дијонисије Поповић) пре него што је В. Е. дошла у Бу-

дим, пред својим клијентима и свугде ширио глас, да је В. Е. спречено да путује из Беча, и да не може ни корака да учини из хоспитала. Тај је глас поразио све добре и искрене поштоваоце В. Е. но кад су видели да је В. Е. онамо здрава и читава приспела, необично су се обрадовали и проклињали су с достојним презиром

Чеп Џтћеђег зојсћ етпег Зећадепћецде. А како се недостојно Несторовић доцније понео према Стра-

тимировићу, било је говора у овом листу.

(На страни се НВ. истог писма налази и концепт Стратимировићева одговора, у ком вели, да ће му оно, што је у писму од 4. Окт. изнесено, служити на знање и будуће равнање).

Зашто није дошло до зидања нове резиденције и где се по-

менути планови налазе — ако су у животу — не знамо. Митрополит је Стратимировић провео век у својој резиденцији

и у њој је и умро, а тек је из његове оставине 1892.—3. саграђена данашња велелепна резиденција.

Још за Ненадовићево је доба сматран Даљ — властелинство даљско — за народно добро, од чијег су прихода Митрополити већи део трошили на црквено-народне потребе.

Стратимировић је пак први започео сматрати Даљ за своје

добро, и у њему своје сроднике постављати за управитеље. С тога ако је и он трошио доста на издржавање својих агената у Бечу, који су му достављали важније ствари, а и на књиге, за својих 46 година митрополисања није више оставио на народне цељи и

потребе до ли речених 80.000 К.