Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

2 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

По сем Г. Администратор представил, да актуариуса нуждно имјети и тако со обшчим согласием Павел Марковић регистратор изабран и јураментират, којему налажено да протокол от зачатија дјел всем водити имат, јако такови во отмјеном сем соборје нужден јест, ибо никакови сице порјадки в регистратурје архиепископској от бивших народних соборах не находјатсја, тјем и објешчавше јему за труд такови дијурну депутирскују и в помошчи 2 канцелисте придаше му.

22. Авг. бист втори вход в диету без присуствија Г. Комисара, в коем слово от Г. Администратора Мр сицеваго состојанија изречено бист:

„Никогда с толикоју радостију, ниже с толикоју охолостију стеклисја народа нашего посланици ради произведенија обшчаго благополучија, јакоже к настојашчему собору, ибо благост, милост и отеческое Монарха нашего попечение предварјает всеја нашја желанија и објешчает нам јако всегда верному народу своему состојание и увјерјајушчи будушчее наше утверждение в правах, свободах, преимушчествах многими трудами и подвигами предков наших стјажаних да испитамо подробно.“

„В первих какове биле предков наших в различнаја времена заслуге, какове биле их добродјетели, и обрјести будем храброст мужественују и ко государем своим вјерност непоколебимују: сија да будут и наши путевожди да посљедуем и ми их примјером в подражание обоих ових добродетелеј храбростију получили ми свободи или привилегии нашја, на коих ми по болшеј части требованија нашја основати можем, а вјерностију всегдашњеју заслужили ми имја вјернаго и љубезнаго Илирическаго народа.“

„Кромје сих роду нашему својствених добродјетелех засвидјетелствованими, ми јако сталње законами предначертану должност добрих и мирних граждан даже да сих времен исполнихом: но наслаждахомсја ли ми всјеми благодјејанијами равње с прочими истиними граждани, всјакому из нас добрје познато јест.“

„Ниње убо нам времја благополучно, ниње нам ден возобновленија, ашче ми отложивше вејакују страст по странија интереси поставим само предмјет обшчее вејех нам благополучие, не рцем Епископи, архимандрити, протопрезвитери, презвитери, официри, благородни, провинцијалисте особње что за нас, но скажем паче ми вси купно јединаго тјела вси јесми части, једин јест без различија народ. Потрудимеја убо вси јединодушно о утверждении обшчаго благополучија, за то бо и собрахомсја да верх обшчаго шчастија нашего достигнем,“

„К достиженију убо сего благонадежњејши пут јест да ми прежде всего надежду нашу возложим на Бога всеблагаго, и помошч јего призовем да он Духа јединомислија и согласија всјем нам дарует. Без сих и да не помислим јако ми ашче небудем в сем силни, на-

мјерение и утверждение нашего благополучија приобрјести и испол-

нено увидјети будем, видим ми в нињешних обстојателствах в сосједном народје что согласие и излишество напрјажних требовании пороке водит,“