Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

32. __Архив | за за историју. српске православне карловачке митрополије

новаца знаменитују њекују суму дали за типографију в тој конец, да каждаго года националному фундусу по 3000' фор. от профита прибавити может. А занеже јего иншчанциа без всјакаго основанија предата била, зато Вујановскому школ сремскаго и осјечкаго предјела директору Г. Комисаром наложено бист, да он по плану нормалних школ от требујушчих книг, како прибитак, тако и трошак на. них отходјашчи сочинити и показати да имат и по развидјениј таковаго плана јеже ли прибитак истинит покажетсја, коим и фундус в преспјевание приходити и он речени Јанковић с трудом своим пристојно уживатисја может, то објетчано јему 10.000 фор. дати, обаче на кавента.

3: Окт. В тојже генералној сесији под предсједателством Г. Комисара читат бил деклараторијски Рескрипт но не вес, в коем пункта на тјажест нации и клеру установленаја упражњатоја, и иначе за благостојание уведутсја, идјеже и закључиша једногласно да в будушчее от клера плаветнаго у кандидацију епископства всегда и вдовствујушчи свјашченици полагајутсја и ашче в њеј от височај-

шија власти изабран и потвержед будет, то тогда из парохии на

промоцију архимандритства да позоветсја примивши первјее чин монашески и тако по том во Архијереја да производитеја.

4. Окт. Прочтен со всјем Деклараториум Рескриптум в таковојже генералној сесии у предсједании Г. Комисара и измјененија у пунктах или 95. ла. О. с ис >» 2!.85.32:и 5. 5: 39..5.41..5.56. 8. 57. 8. 63. 3. 69. 5. 70. литериже 4. сотворена биша и в протокол воведошасја.

В томже засједании противрјечие бист за Господу немешцев: јест ли нуждно да и в будушчих соборах ови со отјагошчением народним в диурнах присутстствовати имјејут, или ће нациа остати при первом пропису своем, да от клера 25, от милитаров 25 И от провинциалистов токмо 25 будет, а више не.

На что Г. Сава Текелиј противо стајао говорећи: Будући да Г. Сечанац о сем на привилегие позива се, но у привилегиах токмо _" стоит от клера и народа, а от куду трети шчат милитарства в сицевое засједание произведен јест, развје из согласиа обшчаго, тако равним начином и немеши остати могут, и из таковаго противрјечија произишло то, что Г. Комисар депутации наложио јест, да по пропорции кажде епархие депутирти кои за всегда бити имут изберутсеја. . г

Посље читат јурамент Архинпископски до сеље полагаеми и закључено бист от онакове излишне кљатве да се модерира, ктому и таксе, кое Г. Г. Епископи Хофкригсрату и Канцеларии Мађарској плаћали јесу, да оне епархии у коеј милитаров не находитеја Хофкригсрату не плаћају, но само Канцеларии Мађарској, а у коеј пак епархии милитаров њекаја малаја част обрјетаетсја, то по пропорции оној и да платитеја, о чем Краља молити закључено јест.

При концје сесии сеја, дата сут разсмотранија от каждаго чина что 2. дна у сесии наложено бист дјелати.

5. Окт. в предсједании Г. Комисара у генералној сесии прочтен бист план от депутации сочињени колико из кое епархие от каждаго чина депутиртов бити имат; посем прочтени биша и размотрјенија

4 Ј 4 3