Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

ПЦрниНУн СНП

Зр Р__„ "

знан: авина

ТЕМИШВАРСКИ СРПСКИ НАРОДНИ САБОР 1790. ГОДИНЕ.

један од важнијих српских народних сабора одржаних на овој страни од 1708. до данас јесте горњи сабор. О њему се понајвише од свију до данас одржаних сабора писало

и од наших и туђих писаца, и о њему од старијих сабора понајвише

и знамо.

| Од наших спомињемо од непознатог писца: „Акта сабора народа српског у Темишвару 1790. држаног и царска решења“, Земун 1861. 8' 5548; у 105. и 106. „Летопису Матице Српске“ за 1862. и 1863. г:

· Ђура Вукићевић у чланку „Народни конгреси овостраних Срба“

63.—130. и 35.— 83.; Рош зсће Оезстеће дег Зегђеп 1п Џпсат“ од др. Ј. Х. Швикера, Пешта 1880. 358.—381.; „Карловачко владичанство“ од Манојла Грбића, Карловац 1893. 101.—177., — а дасе и не спомињу омања писања о њему, као причање Саве Текелије у својој „Автобиографији“ ; Пиковљево „Срби у Угарској“ превод, Н. Сад 1883. Мандићево у својим „Успоменама“, Јиричеково „Асјептазвјсе Рагзјећипо. дег Мета взе дег от. п. п. Шегагсће !п Оезгеггејсћ“ и чланке у повременим листовима.

Ми смо у „Српском Сиону“ за 1904. у 8. бр. у чланку „Тамишки Банат, несуђена територија српска 1190“., и у бр. 16. 18. и 20. у чланку „Народни сабор од 1790.“; за 1905. у чланку: „Преставка краљу Леополду ПИ. п угарском сабору 1790.“ у бр. 15. 16. 18. — 21. изнели лепе грађе о истом сабору. Но, поред свега тога, нисмо знали и не знамо прави унутрашњи — изакулисни рад истог сабора и како је управо текао избор Стратимировићев за митрополита.

Има више од две године дана, како смо дознали, да се у манастирској архиви војловичкој, налази неки спис о истом темишварском сабору.

И чим смо то чули, чинили смо кораке да до њега дођемо и да нам се пошље на увид, јер смо наслућивали да ће то бити какав интересантан спис.

После дугог очекивања, ургирања и мољакања дођосмо пре кратког времена до поменута списа, истина у препису, али на нашу велику радост увидесмо, да је то драгоцени спис т. |. дијаријум једнога члана саборска, а ког, не зна се.

Исти је дијаријум важан не само с тога, што се у њему навађа шта је ког дана предузимано у сабору и у депутацији, него што су и поједини важни и карактеристични моменти наведени, о којима нема спомена у званичном записнику истога сабора.

Непознати је састављач у својдијаријум бележио у кратко шта је ког дана рађено и предузимано у седницама саборским и депу-

„Архив“ св. [. 1