Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

68 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

ипа Ејпзепдипа апсетезвепег Могзећасе ашветогдегј, шт зодапп Фе апсете5зепеп Везе ћз5е пи! моПег Химегајсћ! Таззеп 21 Кбоппеп, да ез пиг зећг ап Негтеп Нерћ, даз5 зећпе! ипа чећег мгКкепа МЕ ећеба!а 5! егапНеп егдеп, шт дет Ц. п. и. Уојке себи дејеге Зеејзогсег а15 ез дегтај5 ћа! 21 мог5сћ]асеп.

ЗећНез5Нсћ егћај дазјешсе маз те ап Фе Ођегсезраппе ипа Адтиизгајогеп дег Копнаје о Шупег моћпеп, 21 епаззеп атгавеп Мејпе уоПкоттепе ФСепећпиаипа.

М1еп деп 12-еп јеб. 1810.

Барона Хикера фцм. и Ком. Славонског у Петроварадину 29. Нов. писмо с примедбама и опажањима о карактеру и мислима (Дезтпипсеп) Митроп, и како би с грчким клиром и народом требало поступати. Но нема га.

Цар је на то наредио преко барона Хагера да се одговори поверљиво:

„Рет Е. 2. М. НШескег 151 21 егулдегп, даз5 1п Кискатсћ! аш! Фе Бемлезепе Тгтеце ипа Апћапопсћке! дег Шупзсћеп Мабоп. Тећ зе Бедасће бил, ге БИПае МУипзеће 21 огмудћгеп. Швђевзопдеге ууегдеп з1е деп Бепапеп Сотапатепдеп Депегајеп хоп детјетсеп штеглећјеп, ууаз [ећ уесеп Мегђеззегипа дег спесћавсћ теће ипшеп 5ећшеп ипа месеп Огозаје ипе зојсћег Апзфа еп, модигсћ дег јипзе СЛегив тећг ВиИдипе ипа Џтеглећ! егсћанеп Капп, зсћоп мог вегаштег Ден мегапаз! ипа Тпеп тисеће ћађе.

Џп Фе Ап ћгипа Метег мобмоПепдеп Абзјећ! 21 Безесћенисеп, Копи ев пиг дагац! ап, дазв дег Мебороји фе Мегм/евеп уоп ћт сетогдегјеп Аиззегипсеп ипа УМогзећјасе Ђа1а ешгејсћеп, моги ћп аисћ Вагоп ШекКег 1п уепташсћет ЈЕ аитрититегп ћа«“.

(Продужиће се).

= омн а 5

ДНЕВНИК ЕГЗАРХА ВИЋЕНТИЈА ЈОВАНОВИЋА ВОЂЕН У БЕЧУ ОД 21. ФЕБ. 1722. ДО 20. ЈУНИЈА 1723.

Од прелаза под Арсенијем Црнојевићем Патријархом — 1690. — па све до смрти Митрополита Ненадовића — 7 1768. —, имали су наши Патријарси и Митрополити у Бечу које своје агенте, а које шиљалили су на дуже ил краће време по ког владику или егзарха у Беч, а и сами су се често подуже бавили у Бечу да „исходатајствују“ за цркву или народ ово или оно.

С тога су они и могли знати шта се ради и шта намерава радити у Бечу, те су се према томе и равнали и многе и многе хиљаде отишле су на дишкреције — подмићивања — господствујућима, који им нису били противници!

Та сам је Митрополит Павле Ненадовић од 14. Јулија 1749. до 1. Јануара 1768. издао „на дари и дишкреције и трудов возмездие за промоцију и отправление дјел обшчих и прошении и прочих потреб“ 144.236:49 К. („Српски народни фондови“ од др. М. Рајића, Карловци 1864. стр. 9.)

Без дискреција није ишло! У Бечу су мање више сва господствујућа господа примали дишкреције.

А ни остала Господа, па по некоји и одц. к. комисара на народним саборима, нису мрзили дискреције.