Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

78 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Но је ли могућан плана Камо ти великодушни Србљи, кои би се тог труда примили, тог дјела спасителног2 Кои би на себе толике претензие узети хотјели, кои се, чрез велико дјело избављенија ближњег, не би стидили дуговати мањим од себе 2 Кои се ту, по здравом разуму, не би ничега иморалнога бојали2 Коми би паче за високу добродјетељ почитовали, остроумним начином ближњега свога, ибез свое и без туђе штете, из чељусти погибели истргнути.

Ако би содружество желило да та трговина, ако и јесте по у себи најблагодјетелнија и најсветија, у тајности остане, може казати зајмодавцима, да је с оним, кога спасава уговор учинио, да се из књижевни дјела његови наплати и обезштети. И то би исто и за мене самог јошт лепше и славние било, кад би ја моим грозним судиама казати могао, да се нашло народољубиви, шчедри, великодушни Србаља, коим су се мои књижевни материали и довољном ипотеком исплатити показали дасу сав дуг монастирски од 20.000 фор. паче хотјели, нежели да ме гледе у затвору удручаема и угњетаема при толиком књижественом материалу, с коим би и Роду ползовати, и себе помоћи могао. Колики би то триумф био и за избавитеље и за мене! Онда би ја манастир, кои ме је по инструкции, без аљинаи без чизама скоро за две године остављао нагонио праведно, да ме снабдје као што је сваки Архимандрит снабдјевен. Много ја требам, чега сам себе лишио чрез ову убожну и бједну пустолину!

Ал куд ћу даље Дражајши Пријатељу ! Да ли се Г. Ритмајстор (Риста) брат ваш и ви не квалифицирате у високом степену на то желаемо благодјетелно содружество, ја би о свем мом избавлениу и спасенију очајавао.

Сам Диоген са својом лампадом у поподне ходећи по цјелом Роду србском не би боље ни способние на то људе нашао, нежели што сте ви срећна Двоица!

Сам мој Гениј хранитељ на вас погледа, Ви ме се примисте, и ја ћу за месец дана бити спасен, кои сам ево већ за 20 месеци на танкој дасци, по мору несреће, ношен и таласима биен бивао, шетаћу се по брегу међу сретнима.

Но како ћемо зајмодавце добити 2 ја мислим овако. Да ја спаију Зако, младог и старог, приволем, да за мое избавление вама на ваше име, на три године без интереса кредитирају 5000 фор. тако да им с концем треће године вратите. Тако исто кое ја писмено, кое пријатељ наш Григорије Гершић, у Земуну Г. биргермајстора (Васу) Лазаревића намолимо, да нам мене ради, а на ваше име исходатејствује 5000 фор. А Г. ритмајстор у Панчеву 8000 фор.

И тако би (по мојој жељи) имали виу руку 18.000 фор. С тиме бисте ову благодјетелну, готово чудотворну финанциу руководили, да би сте као прави Пешз ех таст па то учинили, да се дугови сви исплате, да се освободи и манастир и ја, а да ништа не платимо, па и ви још да добијете.

То се от првог взора чини смешном загонетком, ал је мудрица отгоненути може. Чини се исполинско дјело, ал совершением таког дјела добива се име јунака. — 510 15 ад азта2