Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

86 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Како је постао обичај да свештеници у седишту Архијереја

иду му пред литургију на благослов 2

Архиепископ и Митрополит Вићентије Јовановић упутио је циркулар из Беча 26. Јунија 1731. на карловачког проту Живана Црногорца и придворне калуђере, у ком је наредио, да и свештеници карловачки као и београдски имају у двор подносити од недеље до недеље рапорт, у ком у кратко имају навести: кога су те недеље крстили, венчали, сахранили, ко је метеж какав учинио против црквене јурисдикције, где је који од месних свештеника био у цркви, а ко није и кгд.

И кад им је то прочитано, поп Никола Николајев одговорио је ово: „репорта коначно нехоштемо примити, тога бремена носити неможемо, то није дјело свјаштеническо но латовско, и ако потребују Г. Митрополиту латови, нека најми за новце, није нас заробио нити нам что даје, но својом муком живимо пак до попуемо, а не да по сокаци и по кућа и по меана гледамо что људи чине, и кои се бију, что говоре, и кои что са женом по постели чини и где која мачка у вароши обесисе, или курјак протрчи, да трчимо у двор до казуемо, — тога непримамо. Ја би хунцвут био каде би примио, а тко хоће примити, ето их нека приме“.

Остали свештеници рекоше: „и ми сви говоримо да не ћемо примити“.

Кад су им дворјани одговорили да је такав обичај и у Београду, те кад су се београдски свештеници молили Митрополиту да се укине обичај предавања поменутих репорта, Митрополит их је с молбом одбио, и заповедио да их и даље предају, што и чине, нашто им је поп Веселин одговорио: „ако су свештеници београдски луди те су примили, ми нисмо, нити хоћемо“, а поп Никола Николајев рече још „нити да примамо репорт, пак и пунктове на нас да натоварите!“

Чувши митрополит Вићентије за овакво држање карловачких свештеника, упутио је 1731. Авг. 15. из Карлових теплица Капзђад-а — где се у то време бавио, владику бачког Висаријона Павловића да га заступа у Митрополији, и исти дошавши у Карловце 13. Септ. т. г. позове пред себе карловачке свештенике те их је посаветовао, да се покоре налогу Ооо ПАТИ ВУ у погледу поднашања исканих репорта.

Кад исти на то не хтедоше пристати, неке је од њих одлучио од парохије, а неке и од службе до даље наредбе Митрополитове.

5. Окт. и. г. прочитао је исти владика карловачким свештеницима резолуцију Митрополитову од 22. Септ. и. г., по којој је одобрио њихово одлучење и поново их је позвао да се покоре наредби његовој.

4. Дец. и. г. дођоше у митрополитски двор свештеници карловачки, те пред протом Живаном, ђаконом Андријом Јоакимовићем, кнезом. Станком и ешкутом Гојком, упитавши је л' ту владика бачки, те чувши да није, рекоше: „...оче Јекзархо — Ненадовићу —