Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 93

воће послћ того Несцастнагу и жалостнаго догаћал и Гласа а немогохђ удержати туга Плача Сердца моего абје вђ Росспо Чело Бетну моо Фправихђ всел Россји великому Јмператору и цареи царго Государо Государго Александрб Павловичу и Сенату Онљ Браћо мол драга велми Сердцемљ Соболћзнуетљ обљ Несшастахљ вашихђ, Страдатахљ Туранскихђ варварскихљ Безбожнехљ Мерзскихђљ Турковђ, во ожидани великои Милости Божјени Стоите елико болше твердо и Крбпитеса Дбхомђ Божјимљ и Благодатно сввише Свата Десницбг велите и творите Церковнвга Бдбиа и Молитввг прилбжија Денно-Ношнвта, да васђ Богђ помилбетђ и вђљ дохнетђ Сердце Царен цара всел Россји Непоббдимаго и Пошлбтђ вамђ Помошљ и Протекцило — ЕОнацг Сербскее Силнагл Нашего Цара Стефана Неманича и Светога Цара Уроша кому почива Свато тбло у фрушкои Гори у Срему у Монаствр5 Лску, на утбху Сербскаги Рода, и светога Цара и Кнеза Лазара које имао царицу Милица ЕКОговичку себи Супражнњи5 кол била Силному Цару Стефану Племеница, коме Лежу Света тћлеса и доднесљ такоћерљ у фрзшкоћ Горње у Монаствгр8 Раванице, у Крушедолу Монаствру почиваотђ Моци Деспота Максима, и Гранна, и Свете Ангелине Деспотице Сербске [говичке, у Шишатовца Свети Стефанљ Шилановичђ, у Монаствру. Хопову Свети деждорђ Туренђ кои Сербловљ 4 Неддговђ и Болести исцљђлава и 4 велике Скорби Печали и Неволђ Лете утбшавао да могатђ зрђти тблеса Нетлбнна 8 толико вЂкиовђ своихљ Цареи. Понеже Туркји варварм Христовом Церквњ и Православнаго Народа Гонителњ, Наше Сербское Царство Неправедно завладћли и Многје Свете Церквм и Монастнре Разорили Сиропта и убогја прежде прелцаа и подђ свог Протекцћо Привлекал, а по томљ волки Стадо Хр'ланское Разорили и Насилно ветурчили, и до ибн онљг Разорзотђ и вђ Поганскуго Махометанску:о вђрв насилни привлекаотђ, подђ Ихљ Игомљ Лотимљ Стенацихљ Сербљовљ и Болгаровђ — а кто незаплачетђ сему горкому Нашему Несшастпо. Тотљ кто не имђетђ Чувствителное нђжное Сердце, и Просвћценје — а Немогу удержатђ отђ прохими Слевђ Начертал вамљ сје горко Плачу обсвомђ Родћ. и кто подастђ мнћ утђшенје Развћ Гробљ !

« Сербскје Херои и ЕОнаце Силного Нашего Цара Стефана Неманича ДЗшана, кон е владао 49 Чернога Мора до Адрјатическаго, до Арти Рћки, до Солона Града и до Безарабје и до Истре Споменитесе Нфговаго ЕОнаства. и крала Милутина и Драгзтина, и Цара Лазара и нЂговихљ Родакахљ деветљ Братахљ кназовахђ !5говићахђљ Кои на Косову Поло својо крвђљ пролише за свое Отечество. Споменитесе великога нашего КОнака КралЂвића Марка воеводе Силнога Цара Стефана које за нЂговога живота носћо НЂгову Крунб и широку с' Аммазами Сабло. И Споменитесе ЕОначества Зриновића Бана, Лблановића Бана, Хртића Бана, и Творновића Бана, Споменитесе великога |Знака и воиводе то естђ Генерала Милоша Обилића кои уби Цара Амурата, Топличанина, и Косавчића, и великога КОнака Сибинанљ УМнка. и НЂгова Секуле Нећака, кои кадљ Турчина Сабмломљ удари Пополактга Разесћче нЂга и нЂговога кона и јоштђ му Сабла землоо засђче, тако драга Браћо и чада во Христђ Бозћ мнћ Набдражаишал Серби, Сћците Проклате Трке тако не-