Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 243

(Ово се све имало у путу регулаторних парница, које су пре 1848. год. против манастира дигнуте, и нерешене заостале, пре-

трести, извидити, изцрпити, пресудити, и каково ће отношеније

према свакој струци земље, и данодајанијама новчанима, личним и

реалним бити и постојати, назначити.

Кад се пак високим одписом и једино још постојећем давању десетка укинутом земље као сесионалне сматрају и узимају, то је на сваки начин преднаведено, нарочито, што се земље тиче у судејско-урбаријалном путу решити се имајуће питање преокупирано, а с овим и она начела, да ово све ге имегеа штете зегуаја бити има, као и аџфаншт еј аНега рагз повређено, манастирима пак у материалним њиховим правама грдна штета нанешена.

За основ изреченија министериалног, усљед кога су манастири дез 2Дећепаћ уепизно, наводи се и то, да су манастири наложену урбариалну регулацију осујетили. Кад је и ова околност губитку манастирског права допринела, то се онда итим већма презумира, да би се у путу урбариалне регулације неизоставно вопросне земље сесионизирале, пак почем су манастири криви, што ово учињено није, то треба да су они и застао.

Регулациом нису никакова нова права грађена и получавана. Регулације нису земље претварале, и њихову праву нарав преиначавале, него су поред њихове праве нарави, својства и качества, постојећа с обе стране права означавале и за вечита времена утврђавале, да је стање стално, а не прекарно, нарочито пак да се Ропа контрибуционални, будући да до год. 1848. данак од алодиалних земаља плаћан није, осигурао.

Тако баш и да су урбариалне регулације ко крају своме приведене, то ипак чрез ове оно, што није сесионално, не би сесионално постало, нити без воље манастира могло и морало сесионализирати се. Манастири бо нити су на сесионалну дотацију, обвезани били, нити су се обвезали. Једино би се дакле лично данодајаније регулирало, и поводом изреченог у височајшим резолуцијама начела, да се прњаворци урбариално регулирати имају, највише, што се учинити могло, било би, да би се они урбариално инквилинизирали, а земље би остале оне нарави, које су од постанка свога биле, пак по том и досад пребиле,

Вопросним земљама првобитно алодиалним, законом данку публичном подвргнутим, манастири, и по оном Гех зиргета ротезја5 езјђ, противустати нису могли. Из тога пак највише извести се може то, да су такве етаПофанатапе, никако пак зезјопанзтапе. — Земље алодиалне само су уојепш из е! сопзепЧеп из Ооти у сесионалне претворити се могле, а ове су и данку публичном геТискапи биз Мопаз[ег15 подметуте.

· Земаља, које прњаворци притјажавају, обично највише има под виноградом. Ови, иначе на ехгтазеззјопа!-ну дотацију поданика спадајући, могли су се само од части на сесионалну дотацију обратити, малу сирјеч накнаду недостатка ораћих земаља, главно, и за обично једино, дотацију сесионалиста чинећих. У манастирима има прњавора, гди ни стопе нема ораће или косаће земље, у већини пак нема ни толико, да се из ораћих једва 24. част сесије образо-

#