Arnauti i velike sile

136

Монархија ce није преварила y својим очекнвањима. He прође много година a борба измеђ}' Срба, Грка и Бугара у Македонији, која ce дотле водила само за цркве и школе, претвори се у прави рат за међусобно уништавање комитаџијским пушкама, ножевима и динамитским бомбама. Наста рат свих против ceujy. Taj сума мути братоубилачки рат међу Балканцима спремао je земљиште за нову окупацију, за ново продирање немачко на исток. Остало беше да се о томе постигне споразум с Руслом. И то се постигло у Мирцштегу. Та Велике Силе беху join у Берлинском Уговору узеле на се обавезу да израде реформе за Македонију, да њеним становницима осигурају људску егзистенцију. Пошто Турска није одржала своје обећање дато у Берлин}д и пошто je услед тога међусобно убијање у Македонији узело тако страшне размере, беше очевидно да Велике Силе морају саме извршитн те реформе у Македонији. Турскоме гувернеру Македоније дадоше одмах у помоћ једнога руског и једнога аустријског комисара ; приступило се стварању међународне жандармерије у Македонији и главна команда над њом предата je Италији. Врло карактерастшчно за те реформе беше. да оне нису обухватале Стару Србију и Санџак. Тамо je остављено дивљим Арнаутима да кољу Србе колико им срце иште. Што мање Срба буде на свету, толико ће се лакше постићи уништење тога народа. План je био врло мудро смишљен, али МладоТурци са својом револуцијом срушише ту мучно подигнуту какву кућу од карата за играње. У Турској прокламоваше „слободу, братство и једнакост;“ наместо крвавога Султана наместише усСпавног, па Бога ми, парламентарног владаоца. По Македонијп ста-