Avtokefalnost srpske arhiepiskopije — odlomak iz: Sveti Sava i avtokefalnost srpske i bugarske crkve

Свете Горе. Он се састао с источним царем Калојаном на Понтијском мору. Архиепископа Јоакима назвали су патријархом не само речју, него и писмом патријарха Германа. И сви источни епископи приложише своје потписе у синђелију и предадоше је благочастивом цару и патријарху за вечни спомен, да се не може одузети. 1 ) Разлагање се слаже с кратким описом код Акрополите, и у њему је, углавном, све онако написано, како је византински дар збиља општио са својим патријархом и каква је права заиста вршио у цркви. Не смем ипак више казати него што •сам рекао да овај опис изгледа као извод из званичних списа. Понешто је и у њему, наравно, остало нејасно, н. пр., ко је обавио избор бугарскога патријарха, да ли сједињени грчки и бугарски црквени сабори, или је то само тако неспретно речено, а Бугари сами да су извршили избор. Веома је важно, што су у Синодику тачно исписана имена тадашњих патријараха, што је тачно споменуто, како је цариградски патријарашки престо виши од осталих и што је потпуно тачно истакнуто да се сви послови ове руке обављају увек и само писмено. Много каснији византински историчар (Никифор Григора (1295 —*1359)‘још је краћи од Акрополите у опису почетака бугарског патријархата, и нејаснији. Пошто је описао, како су дошли посланици из Бугарске ради савеза и удаје кћери Асенове за царског сина Теодора и како је цар радо дочекао ово посланство, он наставља, како је цар одмах утврдио пријатељство и брак између девојчице Јелене, кћери Асенове, која је имала десет година, и младог Теодора Ласкара, који још није био момак. Онда даље разлаже овако: Тада је добио и сталну автономију епископ Трнова, дотад подвлашћен архиепископу Прве Јустинијане због( старога сродства тамошњег народа; „хујусчаОта бе y-ad б хои ТгруојЗои абтауоpiav бстјуехт), тт твсо' итта tov Ttpclncvjc ~z\G) v Touauvcavfjc, бса тђу хои вЗ-уоис ехеГћ-ву dpyaćav аиу-

г ) СинодикЂ царн Борила, ed. М. Г. Попруженко, БЂлгарски старини, VIII, 1928, 84—88. Упор. Радченко К., Религшзное и лнтературное движен!е вђ Болгарји вђ зпоху передЂ турецкимЂ завоеванЈемЂ, 1898, 183 190.

69

СВЕТН САВА И АВТОКЕФАЛНОСТ СРПСКЕ И БУГАРСКЕ ЦРКВЕ