Avtokefalnost srpske arhiepiskopije — odlomak iz: Sveti Sava i avtokefalnost srpske i bugarske crkve

СВЕТН САВА И АВТОКЕФАЛНОСТ СРПСКЕ И БУГАРСКЕ ЦРКВЕ

молбе и преклињања патријарха и сабора од стране тадашњег владара Бугарске дато, ради части његове и народне, договорно да се трновски епископ назове патријархом Бугарске, али да не спада у број осталих патријараха и да се од њих не спомиње у диптисима; „strF ucruepov 7tapa%Xfjaćwc y s T ° vut ’ a C та>Шј; %od бгтјазшс etc %aiV 'fjp.ac таиттју [ievdVfjv tepdv auvooov тиара тои тоте xd 'utjc jjaatTst'ac "utbv ВоиХуаршу onß-uvovтас a"/.y јтихра, otd xt]X7jv ezetvou v.al таи xoto ихои eftvouc, бтиогехауpevou ccavevxoc у.аЗ 1 ’ Tjpac хои ■S’eou \lz'(o,X'q ey.y.XYjat'a IScoprjS-/; аиуу.ахајЗааешс Хб-рш ттрбс xov TptvojSou хб 7uaxptdpyrjv ВоиХуаргас, ou [i£Vxoi etvat v.at auvaptT[j.tov xotc тиоТс dytoxdxotc r:axptdpyaic v.at otd хоихо ребе [iVTjp.oveueaS'ai ev xotc lepotc бгтихи/о^с.- 1 ) Улога византинског цара, несумњиво одлучујућа, због сасвим јасне тендендије уопште се овде не спомиње, него се признање бугарског патријархата приказује само као знак увиђавности и предусретљивости, од мека срца. Даље се наводе, наравно, XXVIII канон Халкидонскога сабора и XXXVI Трулскога ради доказа, како трновски патријарх не може бити раван осталима, најмање, разуме се, цариградскоме. 2 ) Због тога он треба да спомиње у молитвама цариградскога патријарха, као и остале, кад већ има патријарашко име и с осталима патријарсима је у части и у заједници. Даље се нашироко разлаже, како је трновски патријарх по попустљивости цариградскога постао то што је и како није лепо што га не помиње у молитвама. То је и против сагласности с оним што стоји у свитку, томосу, патријарха Германа 11. Потом се исписује један одељак о бугарском патријархату, али не из свитка, него из једнога списа патријарховога. 3 ) Најважније место у овом цитату јесте одмах на по-

’) Ibidem. 2 ) Против оваквог схватања морам упозорити на недовољно примећени извор XIV в.: „Quinque enim existentibus patriarchis, Bulgarensi connuraerato, et adhuc Triballensi archiepiscopo... Pontificatus vero cujuslibet, quomodo Bulgarensis, dependet a principe illius gentis, et Triballensis similiter a suo principe:“ Barlaamus de Seminaria, Migne, S. G., 151, 1262. He треба превндети шта се каже о њихову односу према владарима им. 3 ) Списи патријарха Германа 11 нису сви, нажалост, објављени. За највећу невољу упућујем на: Migne, S. G., 140, 593 —758, особито на пнсма

71