Balkanski rat

Страна 26

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 2

Резервни пешадијски потпоручникк ј - ПаВЛЕ Ст. Шајковић, воднпк VII пегаадиског пука- Погинуо ноћу између 10. и 11. октобра код Рагоричана,

* ! Дамњан Ф. Ваеић, пешадијски капетан прве класе, као командир чете у осмом пешадијском пуку књаза Александра славно је пао на Нагоричану П.октобра у најљућем окрш ју, у коме Ј 1 неустрашимо јурио напред соколећи своје војнике. Капетан Дамњан био је образован, одличан официр, коме је предсгојала сјајна каријера. Тур ски куршум учинио је крај његову животу, али је учинио, да се име јунака Дгмњана спомиње с хвалом и благодарношћу докле Срба траје. * -ј- Никода Д. Филиповић, пешадијски потпоручник, водник II. пешадијског пука Књаза Махајла, син је гордога Ниша, чија су деца овога пута просула потоцима крви, ваљда из захвалности, што су други крв лили за њихову слободу. У иајљућем окршају на Табановцима, пред Кумановом, једна непријатељска граната погодила је младог п фицира који је још само толико живео, да је својим војницима узвикнуо: Напред јунаци! Ко остан жив нека каже мојој мајци, да сам погинуо да сам — јунак био! * -ј- Павле Ст. Шајковић, чиновник Врачарске Штедионице, резервни пешадијски потпоручник, био је водник у 7. пешадијском пуку Краља Петра, у коме је био водник и старији му рођени брат Рада. Судбина је хтела да за Отгџбину један брат пролије своју крв, а други да јуначки падне на Куманову, Ноћу између 10 и 11. октобра, када се на нашем левом крилу водила страховита борба, јер су Турци под Кара Саидом наваљивали много надмоћнијом силом да пробију наше редове, пао је потпоручник Павле, који је непрестано био у првим борбеним редовима, импонујући својом смелошћу своме храбром воду. Пок. Павле је београдско дете, овде је као одличан ђак саршио Трговачку Академију и постао банкзрски чинјвник. Мајка и сестре му изгубиле су своју наду, а браћа свој понос. Снмпатични младић својим херој-

м ’0

Резервни пешадијски потпоручник -ј- ИиОдраг И. Поповнћ, водник V. пегаадијеког пука смртно рагаен 11 октобра пред Кумано вом, умро у Крагујевцу

ством сачувао је на вечна времена спомен свог имена. * -ј- Миодраг М. Попови , ћ, економ из Бргула, резервни пешадијски потпоручник, водник V. пешадијског пука Краља Милана. смртно је рањен на Куманову 11. октобра када је пред својим храбрим тамнавцима неустрашимо јурнуо у густе непријатељске редове. Потпоручник Миодрзг је са бојног поља пренет у Крагујевачку болницу, где је умро са осмехом на уснама и узвиком „Живела Србија!“ када је чуо, да су нзши однели славну победу и да се на гордом Душановом граду у царском Скопљу поносно вије српска тробојка. Пренет је у своје родно место Бргуле, у ваљевску Тамнаву, где је сахрањен како никада нико пре њега, јер је то први официр, што га убаво а скромно Бргуле дарова на жртвеник отаџбине. * -Ј- Боривоје Аран-ђеловић, апотекар из Лесков Ца, резервни пешадијски потпоручник, паоје јуначки као ађутант трећег батаљона шестог пешадијског пука пре столонаследника Александра, 11. октобра око 2 и по часа по подне када је наша војска већ у велико почела да гони разбијене Турке. Пао је од шрапнелског зрна на месту званом „Попова глава“. Пок. Боривоје као апотекар није требао бити у борбеном ланцу, но у болници, али он се томе одлучно одупро и категорички је тражио, да га одреде у борбену линију: јер он, син јуначки, хтео Је да буде достојан потомак свога родитеља. Пок. Бора син је пок. Пере Аранђеловића, пуковника, творца тврдог Шуматовачког шанца о који се ломила турска сила. Отац му се одлично показао у рату где је изгубио и своје највеће благо, свој вид, да у другом рату изгуби и сина. Боривоје је био срећан ; што је свој млади, пун идеала, живот изгубио у бор-

би, којом је освећено Косово, проширене границе Србије и псследњи Србин роб ослободио испод петвековног турског јарма. Стара му мајка, која је на олтар отгџ бине принела и мужа и сина, може бити срећпа, шго је родила јунака коме једини идеал беше — Велика Србија,

СА Б1ЈН0ГН 1Ш читав низ врло лепих и необично занимљивих слика „Балкански Рат“ поииње доносити од идућег броја. Снимци су са ратног похода армијске коњице, а дело су једног официра, одличног аматера, коме ће будућност бити благодарна, што јој је у слици сачувао многе величанствене моменте ‘из овог славног ратног похода српске војске.

КРВ ЗА РОД. Славно пали оФИцири на Куманову

На Куманову и око Куманова пали су јуначком смрћу ови српски официри ; Александар Глишнћ, пешаДиски потпуковник, командант седмог пешадијског пука краља Петра, погинуо 10, октобра на Мтадом Нагоричану.