Balkanski rat

Страна 236

БАЛКАНСКИ РАТ

Број' 15

Ррокдамације Балканеког Рата Српснои 1ароду! Најновији догађаји ставили су онет на дневни рзд решаваље судбине Балканскога Полуострва, па с тим и судбину Старе Србије, те славне али тужно мајке ианто Краљевипо где јс историско језгро српске државе, старих краљева и царева, гдо су славне Нематвикске прсст.нице: новопазарски Рас, Приштпиа, Скопљс Нризрен; где живо наша браћа по крвп по језику, по обичајима, по народној свости, жељама и тежњама. Осва.јачка и нетрпољива отоманска влада истребљује већ вековима ову нашу браћу. Од Берлинског Конгреса на овамо, убијањс, одвођеше у Азију и до лоследњих дана пасилно расељаваље, турчење женскиља и мушкиља, непризнаваљо натпс вере, језика, имена српскога, били су основица турске управе. Разоравањо Старе Србије вршено је пређо безобзирно дивљачки. а наставило се под ттовом уставном владавнном, новим средствима са циљом да сс у Царовшш све народностп униште а остане само једна, отоманска. Та нова уставна владавина јо прегнула да и економски сатро .Србе, па јо дотадањи рђави друштвени, привредни и финансиски систом, основан на освојоњу и средњевековном фоудализму, учинила још тежим Србима. Она им је наметнула п дужност служеља у војсци, а задржала је и даље за њих све оне тешке обавезо феудалнога режима, које су им наметнуте баш зато тпто не служ,е војску. Али, и без тога, Србину, и у том новом добу, није било обезбеђено ни имање, наслеђено и стечено, као што нијо био ни сам живот. Одсуство безбедности стварали су рђава управа подмитљиви судови, и стална анархија која је у последње време достигла врхунац свој. Све ово скупа чинило је стаље Срба у Турској сасвим неиздржљивим. То неиздржљиво стање гонило је с-тотинама година Србе да се селе из Старе СрбиЈе а од последњега нашега рата с Турском сваке године прелазе у нашу Краљевину хиљаде очај пих и голих бегунаца, Нзих је дааас препуна Србија. Њихово пребегавање је ства.рало Србији големе новчане издатш, и стално узнемиравало њено становништво. Очекивало се да ће турска влада ценити ове жртве Србије, али узалуд. Мира није било ни на самој граници, коју је међународна комисија, иосле прошлога нашега рата с Турском, великим делом неприродно повукла. Чести оружани упади, због којих смо је и усред мира, с великим ж.ртвама, морали чувати и бранити, ометаЛи су наше становништво у пограничним срезовима, да се безбрижно предаје културном и привредном развијању. Па и саме царинске мере турске неразумно су спречавале трговински саобраћај тих крајева. Непредусретљивост отоманске владе показала се највише у питању оствареша једнога великога мођународнога дела кориснога по обе нашс државе, и по привредни живот осталог цивилизованог света. Србија, одсечена од мора, настојавала је одавно да се од ПорТе добије одобрењо за грађење, од нашо границе до Јадранскога мора, железнице коју Србија сматра као своје животно питање, али без успеха Турске владе су стално посведочаааде и према својим држављаниМА жалосно неразумеваље својих дулхности, и биле су глухе за сие жалбе и представке. Дошло је дотле да већ нико није био у Бвропској Турској с тамошњим стањеМ задовољан. Досадило је и Србима и Вугарима, и Грцима, и Арбанасима. Буне се редом: и муслимани, и католици и православни. Вато с.у и све суседне балканске државе, триећи једмо и исто зло, предузимале безброј коракв, у корист своју и своје браће, па опет залуду. Српско с_у Владе за ових тридесет и чстири године бсзуспешно исцрпле сва дипломатска ередства н Код нријатељских сила и код Порте; шта вигпо, кад со, пре неколико година, покушало с реформама у неким вилајетима Европске Турске, већи део Старо Србијо био је искључен из тога иокултаја. Ја сам са мојо страно свО учинио да мирним путем исправим ово стањо тешко п несносно, и по иас п по браћу натттуУ томе смеру Ја, сам ступио у споразум са Краљевима балканских држава да с-ложно покушамо заједиичком представком у Цариграду, иоправитн оно што се вигао нс можо трпети. У том спремању били смо изпонађени мобилизацијом и концентрацијом турске војске ттрема нашим границама. На то со морало одговорити једнаком мором, али смо ипак јодном заједничком нотом и 'пуњеном свим обзирима умсрености, учинилп последњп иокушај да се мирним нутем нађе злу лека. На то се одговорило новом сечом натио браће, новим звсрствима над њом, новим повредама границо и на послотку опозивањем туреких посланика из Београда, Софије и Атине. Ја сам зато у пме Божје наредио Мојој јуначкој војсци да пође у свети бој за слободу наше браће, за бољи живот и напредак Краљевине Србије. Палпа браћа, Црногорци већ