Balkanski rat

Страна 334

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 21

? нзадш ~ Ш И|1Р!

К0С0В0. Чекало си дуго осветнике љуте.. Са крвавом ћордом у десници руци, Да се вољно крену на завјетне путе, Одакле се чују плачи и јауци. Твоје горе н’јеме чезнуле су тужно, Пет стотина љета за пјесмом слободе, Да потресе срца твоје дјеце сужне, Коју ти џелати на кланицу воде. И равнице миле превучене велом, Најсветије туге заспале су давно На скршеној круни. И твојијем селом Давно је већ прошло оно доба славно. Чекало си дуго и из твога гроба, Гле искаче сјајна Лазарева круна, И освиће, Ново и Велико Доба Српска кад је душа ко никада пуна . . Саломљени мачи опет се блистају, Сатрвена војска у снази се буди, И побједе носи. А у силном сјају Већ давио чекана ено зора руди. Исаије Нитровић

Успесима бсраца, који груднма својим нзлећу на непријатељске бајонете и животе своје излзжу киши не прлјатељских куршума, много су допринели и они из позади:*е који су, по послу своме, морали бити најбли жи бојној линији и борце снабдевати мунииијом, која је ратнику преча и важнија него храна ј°р без хлеба се може издржати по неколико дана, а без муниције се не може ни неколико сати. Мунииионе колоне имају врло важну улогу у рату и када своју дужност врше како треба, оне успесима бораца много доприносе. Наше муниционе колоне, да би своје дужности могле извршити како треба, имале су да се боре са, тако рећи, несавладљивим препонама, јер нигде, где су наилазили није било путева и пролаза, па ипак ми можемо с радошћу констатовати, ла су оне увек и на време пристизале и да војска никад није осећала оскудицу у муницији, која, ако се указала потреба, није жаљена. Муниционе колоне дунавске дивизије првог позива, нарочито су се сјајно показале у овом рату. У најтежим тренутцима борбе на Нагоричину и Битољу оне су стално биле уз борбени део својих јединица. За тај успех велика заслуга припада овим младим ратницима, чију слику горе доносимо Михаилу Боконићу и Божи Машићу, рачуно-испитачима Главне Контроле, који су са својим комаидирима и дању и ноћу неуморно радили на брзом снабдевању својих колона са намирницама сточним и људским. И ако су путеви, којима се морало ићи, били непролазни, ипак су колопе увек благовремено стизале н.а одређена места, а интересантно је, да људи и стока ових колона, нису ни једнога дана остали без свог уреднога следовања. У једноме моменту, када је колонама претила велика спасност од арнаутских зликоваца, Машић и Бокоњић су их спасли својом присебношћу и одважношћу.

Шмт кш Прву бввцн вргоше прнлнку Сутра дан по објављеној мобилизацији у највећој журби врши се прозивка војних обвезника на Тркапишту. које је препуно војске. У један пуг наста гунгула и жив покрет да око шта, него ни око шта. Однекле је искочио један зец и ударио преко зборишта. Сељаци се згледаше. Није им било право. Веле, то на добро не слути, ако га жива не ухватимо. Мало било дуго не трајало и обвезници ухватише жива зеца, што је изазвало буру од радоспи, јер су они из народа протумачили то као предсказање да ће Турци проћи као овај зец. И нису се преварили.

Шрдинци на Вињега пору — Цар Пазара пук на Јадрану О учешћу шумадијске дивизије првог позива у овом победоносноме рату није довољно писано и ако то учешће и успеси ове дивизије заслужују да се писањем о њима потроши онолико мастила, колико су они пролили крви за осигурање успеха овом рату: Прелазећи границу дивизија, којом је командовао пуковник, сада ђенерал у пензији Ђође Махајловић, имала је јаке борбе на Мердарима, Тенешдолу и пред Призреном где је поразила и на дивље бегство нагнала противника. После заузећа Приштине шумадиска дивизија првог позива, која је била у саставу треће армије, под командом ђенерала Боже Јанковића, пошла је да као десно-крилна војска помогне првој армији. Но како је прва армија већ разбила дотле турску главну силу на Куманову, шумадинци вршећи кружни пут преко Гиљана, Скопља, Качаника и Феризовића отидоше у Призрен. На томе путу пратило их је страшно, најгоре зимско време, а марш је био у многоме отежан и другим непридикама; које су стални пратилац ратни-