Balkanski rat

Страна 546

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 35

Крањ Инша својој војсцн — Божнћнн поздив Никола Краљ Црне Горе упутио је својој храброј војсци на Бадњи дан 1912. ову честитку: Храбри моји војпици\ Дуж цијеле ове бурне и пуне узбуђења јесени под ведрим ми небом стојите, Мој витезови, са оружјем у руци, да ослобођавате што још нисте ослободили, да освојите што освојили нијесте, да домовину проширите донде док право имате проширити је. Ни чести бојеви, ни чести пгходи, ни зло вријеме, ни труд, ни муке, вашу челичну вољу не ослабише. Пошто витешка рука драге нам браће из Србије поджеже најсјајним пламеном плачуће канђело светога храма Грачанице на Косову, пошто ви великољепно освијетлисте Високе Дечане и Свету Патријаршију за нзступајуће Христово Рождество, ви сте ми исто чили данас као и оно јутро кад неус трашиво први завргосте борбу са турском царевином Ја се поносим с вама, витезови Моји, јер сам опојен вјером да сте кадри бити још величанственији у могућим искушењима такне ли се ко нашијех права и спори ли нам сјести на огњишта вашијех ђедова и Мојијех предшаственика Немањића, Гребљановића, Бранковића, Балшића и Црнојевића. Сјести на њихов пријеклад, окупити се око њиховијех гробова — то је и наша дужност и наше неоспорно право. За то изгинути било би нам слатко. А доживили се то без изненадних жртава, захвалићемо Богу, па ћемо други Божић по милости његовој славити у миру и тишини у својим домовима, међу својим породицама, свијећама у руци мјесто смртносног оружја, које данас држимо. С.етно вам било Бадње вече Владике Данила, Црногорци Моји! Сретно вам било и ово Рождество Христово које под шаторима славите! Сретни вам српски Бадњаци, које ову годину под ведрим небом налажете! Књаз Пресголонашљедник и његова браћа Мирко и Петар изручиће вам Мој срдачан поздрав и Мој очински благослов, а Ја и нејач ваша славићемо овамо Божић са милом помишљу на вас и жељом да се овај крвави рат што прпје сврши и да нам најсвјежије и најљепше лаворове отуд донесете. Цетиње 24 децембра 1912. ННН(Ш с - Р*

: гЈуначка сшрт војводе Блзсс Глрде — Пред Марковни Нрнпнпои На Мукосу су Турци дали први озбиљан отпор бранећи Прилип. После Мукоса долази Присат, па онда улазак наших трупа у Прилип и најзад борба на Бакарном Гумну. Мукос је велики вис, крш, који је бранило око 10 000 Турака са два тспа. С наше стране било је око 90 четника под вођством капетана сада мајора Војина Поповића затим је било два батаљона војске са седам митраљеза. Међу четницима је био и Спаса Гарда , војвода који четује већ 7—8 година. Било је ужасно хладно. Нападао је дебео слој снега. Предстраже се сукобе предвече, на два три дана пред улазак наше војске у Прилип, и бој се одмах отвори. Наши су кидисали и не знајући колики је непријатељ пред њима. Муку су имали по снегу и мразу. Од седам митраљеза свега су два радила, а пет нису могла, јер их је требало откравити. Наредише нашима да отступају, да не би гинули у залуд. Регуларна војска се повуче, али четници наставишеборбудо сутра очехујући потпору. Наши се сасвим повукоше, само Спаса Гарда не хтеде. Он је био вољан још да кидише. Стајао је на једној високој стени не обраћајући пажњу на зујање куршума око њега.

Одједном сруши се — куршум га је ударио по сред чела. Остао је на месту мртав Истога дана наиђе наша војска потисну Турке одатле и отвори Сој на Присату. Спасу Гарду не хтедоше комите да осгаве у кршевима по. ривеним снегом. Неколико дана по његовој јуначкој смрти баш кад ;е био најжешћи бој на Бакарном Гумну четници су на рукама носили тело Спасе Гарде кроз Прилип Правн ратнички погреб, уз цику пушака, уз звуке труба по ложено је војводино тело у гроб преко кога су одје кивали фијуци топовских граната. Један гцоб у Прилипу више и једна заша победа више. Четник, који је међу првима заметиуо кавгу за сдободу Прилипа сахрањен је у томе месту у часу када су победне војничке трубе објављивале слободу срп ском Прилипу....

Цршгорци осктнц Бншк ПЕШАДИ1СКИ ПОРУЧНИК | Јован Б. Лопушина СЛАВНО ПАО НА ВЕЛИКОМ ГОВЕДАРНИКУ У крвзвој борби која је вођена на Великом Го ведарнику, јуначки је погинуо црногорски пешадијски поручник Јован Лопушина. Храбри Лопушина вршио је тога дана четири јуриша на један положај. Приликом четвртог јуриша, Лопушина је са исуканом сабљом скочио у сред бугарског рова у коме су га Бугари дочекали и свога га исекли Покојни Лопушина одликовао се у крвавпм борбама око Скадра. Он се показао достојним сином свога оца, сердара Бегана Лопушиме, и достојним унуком славног и неумрлог народног јунака Вука Лопушине. За време оба рата био ја командир чете. Међу официрима и војницима био је цењен и' омиљен. Он је од свих Црногораца цењен као честит и врло храбар официр. Нека је храброме Лопушини лака српска земља слободне Маћедоније!

Какав је српски рвјннк — Братска љубав Колико је силна братска љубав, прича један официр, и колико је има код нашег народа, најбоље се види из овога. Неки од коморџија злоупотребљавзли су кола, па су зато пооштрене наредбе за казне. Једног коморџију ухватише да у колима има два пода, те је тако у пола смањио зачремину кола. Замислите шта је тај коморџија урадио. Код Битоља погинуо му брат. Он је узео његово тело положио у кола, покрио сламом, па преко тога направио још један под, те су кола била врло плитка. Свакога дана коморџија је дизао лажии под и лице свога брата покривао ладним крпама. Хтео је, да од Битол>а однесе брата код Ужица и да га тамо сахрани. Наредише му, да одмах скине леш с кола и да га закопа. Коморџија је послушао — али с тешким срцем. Требало је да коморџија буде кажњен строго, врло строго, али није се његова погрешка ни достављала, забога, ко би имао срца да казни човека, који пре носи леш свога брата. Сутра дан поред друма дизао се један нов, леп гроб, ту је био сахрањен брат коморџије. Свежа хумка пуна неког зеленила, а чело главе крстача са исписаним именом погинулог ратника.