Balkanski rat

Број 35

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 551

њен у Веограду на Новом Гробљу са свима војним почастима. У знак пажње према јунаку, који је свој живот положио за своју Отаџбину у Вечу су овом нашем мердарском јунаку указали све оне почасти, који би указали своме јупаку. На спроводу био је и почасни одред војске, а сва бечка јавност тонло је ожалила смрт нашега јунака, чији су хероизам истицали за примср својима. За показану храброст и иостигнути успех канетан Софроније је био награђен мајорским чином. Слава јунаку! ПЕШАДИЈСКИ МАЈОР Јордан Инповановнћ Сллвпо ПАО ПА Грленским положајима. Ниш је у оба рата поднео тешке жртве. Многи љегови најбољи сипови оставили су сво1е кости по маћедопским пољима и горама, да ослобођењем неослобођенога Српства одуже свој дуг према онима, који су њих и њихов родни крај ослободили од турскога јарма. Младп мајор Јордан једпа је од скупоцених жртава града Ниша. Он рођен Нишлија срећан је био када је пошао на непријатеља као командир својих Нишлија, треће чете, трећег батаљона, 11. пука Књаза Михаила. У српско-турском рату учествовао је проносећи славу и победу српскога оружја у борбама на Куманову, Крстацу, Прилипу и Битољу, а у српско-бугарском' рату одликовао се у борбама па Коти 650 17. н 18. јуна. Прн јуришу на Грленске положаје 10 јуна славно је као јунак пао код Царева Села, у 34. годипи. Иа месту своје погибије био је и погребен, а после три месеца породица га је пренела у Ниш и ту је у свом родном месту свечано покопан. Пок. мајор Јордан свршио је 6 разреда гимназије у Нишу, а у Војпу је Академију ступио 1898. године са 31. класом. Од 112 другова бно је 27 у рангу, дакле међу најбољима. Од класннх му другова, с којима је 23. јула 1900. постао потпоручнпк погинули су: капетап Богдан Апђелковић на Куманову и мајори Војислав Туфегџић. Антоније Славуј и Божидар Сгојковић и капетап Душан Ђорђлвић у рату с Бугарвма. М&јор Јордан као одличан ђак бно је и одличан официр, у служби врло тачап. Као старешина умео је код својих војника да улије и респекта и л>убави, те су га војиици ожалили, као свога иајрођепнјег. У први рат је стунио као капетан прве класе и за иоказане успехе паграђен је чином мајора. За собом је оставио стару мајку, сестру и супругу. ПЕШАДИЈСКИ КАПЕТАН ПРВЕ КЛАСЕ ј Милутнн Милосавшнћ Славпо ИАО ПА КОТП 550. Храбрп спп попоспо Шумадије, кзпетан Милосављевић предводећи гаумадијске јунаке из XI. пука Карађорђевог славпо је пао у крвавом окрпшју с Бугарпма на Коти 550., где је вођена очајпичка борба, којаје благодарећи жртвама и пеустрашимости официра и војника, решена у корист нашу, што је бгло увод у коиачну пашу победа над Бугарима. Поред мајора Туфагџића, капетана Душана Ђорђевића и небројених других зпаппх и незнаних јунака сложио је ту своје кестн као прави јунак и капетан Милутин. БЕШАДИЈСКИ КАПЕТАН ПРВЕ КЛАСЕ I Иојснпо РЈурнћ КОМАНДАБТ 2. ПАТАЉ011А, 14. ПУКА, ДРУГОГА НОЗИВА. Приређујући мучки препад Бугари су били свој главни напад уперили па тимочку дивизију другога позива код Криволака, да бн се што пре дочепали Прилипа, Битоља, и Охрида. Ова дивизија имала једа одрЖи силан напад бугарски и она је, и ако по цену стра-

ховитих жртава, сузбила бугареку бујицу и покварила све планове бугарског Главног Квартира. Нрвог дана мучког наиада у страховитој борби јуначки је пао, 17. јуна, на челу свога батаљона храбри капетан Мојсило Мурић. Он је тегако рањен пао на Пепелишту. Његов наредник Милован Иваповић, излажући свој живот погибељи, изнео је тешко рањена командира из највеће ватре. Капетан Мурић је препет у Ниш, али су ране биле тако тешке, да му није било спаса и он је 20. јуна предао свој племенити дух Богу. Његова спрочад могу се поносити гробом свога оца-јунака. Слава славно палима!

РЕЗЕГВНИ ПЕШАДИЈСКИ КАПЕТАН Риста Ристић КОМАНДИР 2 . ЧЕГЕ, 1. ПАТАЈВОНа, 7. П5ЖА II ПОЗИВЗ Пошао је у рат као потпоручник и водник, Свесан своје дужности и задатка српске војске он је био један од најбољих резервних официра. Награда му није изостала. За храброст и способност у рату с Турцима, који је он провео под Једреном, добио је команду над четом, унапређен је са два чина, за поручника и капетана друге класе и одликован је златном медаљом. У рату с Бу> гарима дало му се још више прилике, да покаже своју вредност и личну храбросг. Он је био храбар до безумља, и по оцени свих војника био је част свога пука у коме није било бољег ни активног официра. Предложен је за највеће војничко оддиковање Карађорђеву звеаду с мачевима и треће унапређење.