Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu

98

МИЛЕН М. НИКОДИЋ

се слаже са Исаиловићем. „Предложеније Тиролово о установленију Ученог друштва србског у обштеству нашем, каже он у одговору ИсаиловрЉу од 18 јануара 1833 ,године, хотја одвсћ полезно и похвално не може се засада одобрити, због малог у отечестсву нашем числа онакови особа, које би умним произћодима своим у помоћи му били и намереимје његово у дејствије приводили“. Због тога он засада не допушта да се Устав тог друштва штампа. Нека га Тирол доцније, „кад буде томе удобније време“, поново предложи. Али, додаје Милош, ако он може доказати да има довољно чланова за то друштво, или да се они могу лако набавити, и да би на тај начин друштво не само ~по виду суштествовало“, него и плодове који се од њега очекују давало', стоји му на вољи да наново учини предлог о томе. 112 Правила ученог друштва Тирол је штампао доцније, 1835 године, под називом „Начертаније устава Ученог сербског друштва“.

13

Уметнички живот старог Београда заостајао је далеко иза његовог просветног и књижезног живота. Крагујевац је у том погледу мното боље Отајао. 113 ) Тамо је, например, постојала Књажеска банда, поу управом „капелмајстора“ Јосифа Шлезиихера, која је давала концерте и учествовала на свећаностима и позсришним претставама. Уочи рођендана кнеза Михаила, 7 новембра 1840, претстављан је у Крагујевцу позоришни комад Атанасија Николића, професора Лицеда, „Женидба цара Душана“, „сочињен у песмама, на форму талијански опера“. Оркестар је „сочињавала банда књажевска под управленијем свога капелмајстора Јосифа Шлезингера, кои је и све песме итре ове на ноте ставио". То је, може се рећи, била прва опера наша. За Шлезингера је везан и први рад на музичкој обради напшх народних мелодија. Сем тога, у Крагујевцу су постојала и певачка друштва која су неговала вокалну музику. Затим, поред музике, може се говорити и о сликарском раду у Крагујевцу онога доба. У Кнежеву конаку постојао је зачетак галерије уметничких слика. Ту су се бавили разни сликари који су радили портрете Кнеза и његове псродице. За време Вујићевог позоришта сликар Јован Исаиловић малао је кулисе. Имамо, дакле, и зачетке позоришног сликарства. Доцштје, кад је основан Лицеј, по предлсгу Атанасија Николића, професора, отворека је 20 новембра 1839 уз њега Школа цртања. И позоришна умет-