Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu

БЕОГРАД ПОД ТУРЦИМА

она је необично укусна и топи се у устима. Тако исто укусно праве и зерде с бадемом, циметом, каранфилом и шафраном. Чувена су им јела: ћуреће печење, капама од пуњене кокошке, ђувеч од шарана и јесетре, латински бели хлеб, кајмак и кисело млеко. Познато је шербе од црвених вишања.

Зими, прича овај радознали турски путник, кад се реке заледе и престане сваки трговачки промет, грађани се међусобно позивају на богате гозбе у топлим одајама и ту се часте и проводе. Ако се на таквој једној гозби деси да нема десет врста слатког јела, онда натерају домаћина да припреми друто гошћење.

Ови побожни и правични људи, прича Евлија Челебија, достижу често високу старост, „Виђао сам чак старце који су учествовали у победама Сулејман-хана... и који су достигли сто и седамдесету годину живота“. „Мушка деца, каже он даље, су сребрнастог тела, лепог узраста и красноречива а жене су, као Рабија, побожне, чедне и лепе. Девојке су чиссе као звезде и веома скромне; свака је као бисер недирнути и пупсљак нертворени...“ По богатијим београдским кућама служиле је робље по-т' хватано приликом пљачкапгких упада турске војске у северне! хришћанске земље, док је по дубровачким кућдма радила по-' слуга доведена из Дубровника или Херцеговине . Један странац је приметио да у Београду живи знатан број пороољених Мађара. Богато тржиште робљем, Београд је, изгледа, добар део ових несрећника задржавао за свсје потребе. 3 608 г., у тренутку кад се аустриско посланство, путујући за Порту, одмарало у Београду, замолио је посланика један заробл<ени сељак, Немац, да га откупи од његовог господара који је Оио неки месар. На посланиково заузимање, Алие-паша, београдлси намесник, ослободио је и неке робове из Лотарингије и Мађарске. Међутим, чим би се потурчили, поробљени хришћани постајали су слободни људи. М. Прандштетер, секретар царског посланства које је прошло кроз Бсоград 1608 г., описује бучно весеље у граду због тога што су се покрстила три заробљена Ердељца. Он је био сведок кад су их одвели Али-паши и кад их је он даривао чизмама.

Више од века и по Беотрад је био мирно привредно и административно средиште једног дела европске Турске. Уместо да туку непријатеља, топови са београдске тврђаве поздрављали су сада китњаста и раскошна посланства европских држава која