Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu

БЕОГРАД У ДОБА КНЕЗА МИЛОША

89

нашкм књигама набљудава“. „Ове ортсграфије, каже се даље у уредби, придржаваћемо се донде, доклегод или руски списатељи не уведу а руско правителство, не одобри нову и другу за свој језик; или докле не Вук, или два три његова последоватеља, не Сима Милутиновић, ни доктор Стеић, не Давидовић ни други кои Србин један по један, ортографије своје препоручује, већ док друштво свију учени Срба у Сербии и Австрии не пропише правила којом ортографијом, пак после коим нарјечјем да се пише Србима србски, да не би г. професор Шафарик право имао рећи нам да у начину писања србски књига право безвластије царствује“.

Штампарија је 11 јануара 1833 године добила прво Јфеђење у „Наставленију о дужностима чиновника Књажествене србске типографије“ које је Кнез прописао. 86 ) По том „Паставленију" чиновници су Штатмпарије: администратор, ретизор, коректор, директор! „и један или два словолеја и словорезца, коима ће неко число радина под именом калфи и шегрта на руци бити“. Најстарији чиновник је администратор. Он води администрацију, прима рукописе и шаље прво ревизору, а затим „Придворној цензури“ на преглед, одобрена дела даје у штампу и сваког да-на најмање једанпут обилази Штампарију. Ревизср прегледа рукописе и подвлачи она места ко-ја су за цензурисање. Дужност директора је да се стара о унутрашњем реду и чистоћи типографије, да дели посао радницима и да га надгледа и „да на доброту слова мотри која му словорезац начини“. Он ће, сем тога, у договору са администратором да одређује цену штампања, „али цена свагда тако да буде, како ће ]едан табак наше печатње у десетак гроша јевтиније стати него у будимској типографији“. Дужн-ост „словолеја“ је да „упр-авља са словолејницом, у којој ће он сам слова лити и резати". „Наставленијем“ се, уз то, забрањује директору и „словолеју" „децу на науку им предану на њиове домаће послове упо-требљавати 11 .

Штампарија је, имајући уза се и словоливницу, била снабдевена лепим словима. Павле Јосиф Шафарик у своме писму кнезу Милошу од 26 фебруара 1833 хвали слова Штампарије и изражава жељу „да би се исто тако лепа и црквена слова за типографију направила“. Он шаље Кнезу два листа из Октоиха и Псалтира, који су у 15 веку штампани на Цетињу и чија се слова сматрају да највише личе на -слова старих наших рукописа, да се по њима израде слова. Кнез је одиста и наредио да се према Псалтиру излију црквена слова за Штампарију. 87 )