Beograd u slici i reči

натлиску радњу, док не постане члан извеснога еснаФа. Али од кад je Србија почела закључивати трговинске уговоре са страним државама, од тог доба опажа ce како ce еснаФИ руше, како има многих који ра де бесправно; нити су чланови каквог ecnarna, нити имаду право да отправљају самосталпо какву занатлиску радњу. Једна личиост ради многе запате, или продаје разне занатлиске производе. Ово je побудило занатлије да траже строго ограничеље радња, да со тачно законом одреди шта ко еме да производи. Овај je покрет јак особито међу београдским занатлијама, који највише одтога пате. Београд има све оне занате, који су потребни за подмиривање потреба самога Београда и његове околине. Има кројача, обућара, столара, ковача, опанчара, терзија, абаџија, ћурчија, казанџија, асурџија, мутавџија, колара и других. Занатлије београдске одликују ce од занатлија из унутрашпоети прво тиме, што су вештији y изради својих рукотворина, a и тиме, што ce баве само својим занатом, што све своје намирнице набавл.ају само продајом својих производа, доксу занатлије y унутрашности Србије и пол,оиривредници и сточари, и запат им није једини привредни извор. Запати су почели знатио да иропадају од времена, од кад је Србија закључила трговинске уговоре са другим државама; Београд ово највише осећа, и рукотворине београдских занатлија замењују ce Фабричким израдама, само пе производима српских него производима страних Фабрика. Из годинеу године све ce више опажа, да Београд троши све мање занатлиских производа београдских занатлија. Београд i-тма и зачетке своје индустрије. На прво место долазе парни млинови (5), парпе пиваре (2), ппгаритусне Фабрике (2) ; за тим има лепо удешену радионицу за израду блехаиих предмета са ливницом гвожђа и десет циглана. Постоји и Фабрика за израду шведских жижица, Фабрика кожа, Фабрика гаподијума, и друге, државна Фабрика монопола дувана са ■свима огранцима привредиим, који ■су тесно везаии са прерадом дувана. Београд je створен за ипдустриску и трговачку варош, и иема сумње'да he ce њсгови грађани отимати, да ce y привреди користе његовим згодпим географским и политичким положајем. que métier appartient à une corporation et personne ne peut devenir manufacturier, sans auparavant appartenir à une corporation. Mais depuis que la Serbie conclut des traités de commerce avec l’étranger, on peut observer un certain pas en arrière de la part des corporations. Beaucoup possèdent des magasins sans on avoir le droit; les propriétaires ne sont ni membre de corporation, encore n’ontils personne pour les remplacer dans les corporations ; chacun fait ce qu’il veut, s’occupe de cette manufacture-ci ou d’une autre, ou de plusieurs à la fois. Ceci a forcé les industriels à demander une nouvelle loi plus sévère sur les licences à distribuer à ceux qui en demandent ; cette demande part en grande partie des commerçants de Belgrade qui ont le plus à souffrir. Belgrade possède toutes les manufactures qui lui sont nécessaires, tant pour elle même que pour les environs de la ville. Nous y trouvons des tailleurs, bottiers, menuisiers, forgerons, Terzijas, (tailleurs d’habits nationaux) des fourreurs, ferblantiers, tanneurs, tisseurs, carossiers, etc. Les industriels de Belgrade se distinguent principalement de ceux de l’intérieur du pays par cela, qu’ils ne vivent que de leurs métiers, tandisque pour ceux de l’intérieur, le métier ne vient qu’en seconde ligne, car ils sont en première ligne ou cultivateurs on éléveurs de bestiaux. L’industrie serbe décline toujours plus, depuis que la Serbie a conclu des traités de commerce avec l’étranger. Cela se voit le mieux à Belgrade, où au lieu des produits des artisans serbes, nous y trouvons des produits de fabrique, mais pas de fabriques serbes, mais bien de l’étranger. Ce déclin augmente d’année en année. Belgrade possède aussi une certaine industrie. Mentionnons en première ligne les moulins à vapeur, (5) les brasseries à vapeur (2) et les fabriques à esprits de vin. (2) Nous y trouvons aussi une excellente fabrique d’articles en métal. Belgrade possède de même une fabrique d’allumettes suédoises et une fabrique de l’Etat de tabacs. Belgrade est des mieux apprêtée pour devenir une grande et importante ville de commerce et d’industrie, et espérons que les citoyens de Belgrade seront bientôt convaincus de la grande importance géographique de Belgrade, et qu’ils tâcheront d’en retirer tout le bien possible. tilos atmak, a ki nem tagja valamely czéhnek. A kereskedelmi szerzôdések idejétôl kezdve azonban, feltünô a czébrendszer csôkkenése. Vannak iparosok, kik nem tagjai valamely czéhnek és joguk sincs egy ôndllô ipart üzni. Egy és ugyanez a szeraély tôbb iparnemet üz, vagy kész iparczikkeket ârûsît. Ez a helyzet kényszeritette az iparosokat, hogy kôveteljék az illetéktelen iparosok munkdjdnak szigoni korldtozdsât, illetôleg e visszaéléseket tôrvényileg tiltsâk meg. Belgrddban megtaldljuk mindazokat a kisipari czikkeket, melyekre Belgrddban és kôrnyékén szttkség van ; szabô, czipész, asztalos, kovdcs, opdnkakészitô, szûrszabô, szücs, bddogos, aszurakészîtô, kerékgydrtô stb. A belgrâdi kisiparosok annyiban különböznek a vidékiektôl, bogy elôszor jobban értik a mesterségüket és hogy a mesterségük egyedûli jôvedelemforrdsuk, illetôleg csakis abbôl élnek, inig a vidéld iparosok együttal földimvelök és âllatteuyésztôk is, tehât az ipar nem egyedûli jôvedelemforrdsuk. A kisipar dltaldban mdr akkor hanyatldsnak induit, mikor Szerbia raegkötötte az elsö kereskedelmi szerzôdéseket. Ezt Belgrad legjobban érzi, mert a belgrddi kisipari czikkeket felvdltjâk a gydri czikkek, még pedig külfôldi gydri drûk. Bclgrdd minden évben kevesebb kisipari czikket fogyaszt. De Belgrddnak van mdr gydripara is, habdr inkdbb csak csirdjdban. Elsô sorban a gôzmalmok (5), gôzserfozôk (2), szeszgydrak (2). Van egy jôl berendozett érczdrù-gydra vasöntövel és 10 téglagydr. Van egy-egy svéd gyufagydr, börgyar, spodiumgyâr stb., valamint dllarai dobdnygydr mindazokkal a mellékgydrakkal, melyek a dobdny foldolgozdsdra szükségesek. Belgrddnak tchdt egy iparos és kereskedelrai vdros ôsszes kellékei meg vannak. Lakosai, kétségkivül, kihaszndljdk alkalmas fôldrajzi és politikai fekvését. Од преЈ). мииистра за народну привреду Косте С. Таушановића.

Par S. Kosta Taussanovics, ancien ministre de l’agriculture.

Irta : Taussanovics Sz. Koszta, volt kôzgazdas. miniszter.

Von Costa S. Taussanovics, gew. Miniszter für Landwirtschaft.

gestellt, und niemand kann ein Gewerbe betreiben, bis er nicht Mitglied einer bestimmten Zunft geworden. Seitdem jedoch Serbien Handelsverträge mit fremden Staaten schliesst, ist ein Niedergang der Zünfte zu bemerken und dass viele ein Geschäft besitzen, ohne dazu berechtigt zu sein, weder sind die Betreffenden Mitglieder einer Zunft, noch haben sie das Recht selbstständig ein Gewerbe zu betreiben : eine Person betreibt mehrere Gewerbe oder verkauft verschiedene Gewerbserzeugnisse. Dies hat die Gewerbetreibenden veranlasst, eine strenge Gewerbsbeschränkung zu forderen dass man gesetzlich genau bestimmt, was jemand zu erzeugen befugt ist. Diese Strömung ist namentlich unter den Belgrader Gewerbetreibenden stark, die ja auch vom genannten Uebel am meisten leiden. Belgrad besitzt alle Gewerbe, welche zur Befriedigung der Bedürfnisse Belgrads und seiner Umgebung nöthig sind. Es besitzt Schneider, Schuhmacher, Tischler, Schmiede, Opankenmacher, Terzijas (Schneider für Nationalkleider), Abaschneider (für grobes Tuch), Kürschner, Kesselschmiede, Rohrflechter, Verarbeiter von Ziegenvolle, Wagner etc. Die Belgrader Gewerbetreibenden ragen von denen des Inneren erstens durch ihre grössere Tüchtigkeit in der Verfertigung ihrer Erzeugnisse hervor, und dann dadurch, dass sie sich nur mit ihrem Gewerbe beschäftigen, dass sie all’ ihre Bedürfnisse mit dem Erlöse ihrer Erzeugnisse decken, während die Gewerbetreibenden des Inneren von Serbien zugleich Landwirthe und Viehzüchter sind, denen das Gewerbe nicht die einzige Quelle des Einkommens bildet. Die Gewerbe geralhen merklich in Verfall, seitdem Serbien Handelsverträge mit anderen Staaten abgeschlossen. In Belgrad fühlt man dies am meisten, indem an Stelle der Erzeugnisse von Belgrader Gewerbsleuten Fabriksprodukte treten, aber leider nicht Erzeugnisse serbischer sondern fremder Fabriken. Alljährlich merkt man es mehr, dass Belgrad immer geringere Mengen von Erzeugnissen hiesiger Gewerbeleute verbraucht. Belgrad besitzt auch Anfänge einer Industrie. An erster Stelle zu erwähnen sind die Dampfmühlen (6), die Dampfbrauereien (2) und die Spiritusfabriken (2) ; ausserdem besitzt es eine gut eingerichtete Metallwaarenfabrik und Eisengiesserei und 10 Ziegelfabriken. Es besteht auch eine Fabrik für schwedische Zündhölzchen, eine Leder-, eine Spodiumfabrik und eine staatliche Fabrik für Monopol-Tabak mit all den Wirthschaftszweigen, die mit der Verarbeitung des Tabaks eng verbunden sind. Belgrad ist zur Industrie- und Handelsstadt wie geschaffen und es ist kein Zweifel, dass sich Belgrads Bürger endlich entschliessen werden, von der günstigen geographischen und politischen Lage ihrer Stadt wirtschaftlich Nutzen zu ziehen.

Пољска привреда.

Београд као махом и све друге престонице носи на себи понајвише тип трговачке вароши. За Београд ce то може рећи можда више него за многе друге пресхоипце. јер je он на раекрсници водених и железничких путова. Дунав и (Јава с једпе стране, a железничка пруга која везује средњу Je вропу са истоком (Цариградом и Солуном) с друге стране, сутичу ce y Бсограду. Ирема томе, дакле, значај Београда далеко je претежнији y погледу трговине него лиу погледу пољскс привреде. ИоЈ.ска привреда y еамом Београду заступљенаје y пезнатном делу љоног становпиштва. Само y одељку познатом Iгод имепом „Палилул.а“ живе грађани који ce баве поглавито пољском привредом. Број љихов износи једва г / 10 део осталог становништва. Систем њиховог газдоваља сличан

L’agriculture'

L’aspect général de Belgrade, est, comme celui de toutes les capitales, l’aspect commercial. Et ceci en est peut-être encore plus le cas à Belgrade, qui est le noyau de beaucoup de chemins de terre et d’eau. D’une part le Danube et Save, d’autre part les chemins de fer reliant l’Occident à l’Orient (Constantinople et Salonique) se rencontrent à Belgrade. Par conséquence son importance commerciale est plus grande que celle do l’agriculture. Qu’une très-minime partie de la population de Belgrade s’occupe d’agriculture. Il n’y a que les habitants de l’arrondissement „Palilula“ qui s’occupent ,de l’agriculture. Leur nombre n’est qu’un dizième do toute la population. Leur système d’agriculture est le même que pour tout le pays. On ne

Mezögazdasäg.

Belgrad, mint többnyire a fôvârosok, jellegére nézve kereskedelmi vâros. Belgrâdrôl ez inkâbb mondhatö, mint nehâny mâs fövärosröl, mert Belgrad a vizi és vasuti utak géczpontjân van. Egy részrôl a Duna és Szâva, mâsrészrôl a vasutvonal mely kôzép Europât a Kelettel (Konstantinâpoly és Szalonikival) koti ôssze talâlkoznak Belgrâdon. E szerint Belgrad fontossâga nagyobb kereskedelmi mint a mezôgazdasâgi szempontbél. Mezôgazdasâggal foglalkozôk csak jclentéktelen része a belgrâdi lakossâgnak. Csak a „Palilula“ nevü kerületben lakôk foglalkoznak fôleg mezôgazdasâggal. Szâmuk csupâu ’/io r észe az ësszes lakossâgnak. Landwirtschaft.

Belgrad ist, wie jede Hauptstadt, im Wesen eine Handelsstadt. Es lässt sich dies von Belgrad eher sagen, als von einigen anderen Städten, denn Belgrad liegt an einem Knotenpunkte von Wasser- und Schienenwegen. Einerseits fliesst hier die Save in die Donau, andererseits knüpft sich hier der Schienenstrang, der Mitteleuropa mit dem Orient (Konstantinopel und Saloniki) verbindet. Deshalb ist Belgrad mehr von commerzieller, als von landwirtschaftlicher Bedeutung. Nur ein unbedeutender Bruchtheil der Belgrader Bevölkerung befasst sich mit Landwirtschaft, hauptsächlich die Bewohner des Bezirkes «Palilula», Ihre Zahl macht ‘/ 10 der Gesammteinwohnerschaft. Die Bewirtschaftung ist dieselbe, wie in ganz Serbien. Man kann hier keine Klassen 5*

GAZETTE DES ÉTRANGERS. THE FOREIGNERS GAZETTE

35