Beograd u slici i reči

прихватано од свнх српских владалада, оио je знатнију помоћ државну почело уживати од год. 1852., кадасе приступа и купљењу прилога за подизање нарочите, сталне, зграде иозорипгао, чијеје зидање y години 1859. прешло под надзор државпи. Личпом заузимашублаженс помени кпеза Михаила треба захвалити, што јс годнпе 1869. и довршена садашња, за оно вромо и ондашње београдске прилике величанетвена, зграда „Срискога Крал,евсжог Народног Позоришта“, која и данас чини једап од најлепших украса Београду. Зграда с намештајем позоришним прбдставља вредност од преко 600.000 дннара. Садаппви закон о Народном Позоришту, којим оно постаје државна уетанова, са засебном управом, издат je y години 1870. Државна субвенција и плате управном особл.у изноее преко 65.000 динара годишње, a цслокупан годишњи доходак прелази суму од 150.000 динара. Глумачког особља крајом 1891./92. године било je 80 (мушког 16, женског 1.4 чланова). Осем певачког збора с једним има и музички (доста несталап) оркестар с другим тсапелником на челу. Представа ce даје годишње до 180 (у претплати 1.20, изван протплате преко 50). Најрадије ce гледајутрагедије идраме из сриске народне прошлости (готово цела јс српска повесница драматизована), за тим весело игре и комади с певањем. Позоришна дворница служи и за прирсђиваље веких нонцерата о иародпим светковипама и ради каквих хуманитарпих смерова. 4. Овде би требало поменути и многе друге, научне и проеветне, установе, сличне овим трима, али како je или о њима говорено на другом месту („ Државна Штампарија“) или су још доста ново, те ни тачних података о њима немамо („Ботаничка Градина“, „Геолошко-рударски музеј“, две „Хемпске лабораторнје“, „Игијенски Институт“, „ФотолитограФска радионица“ и т. д.), то ћеио одмах прећи на Одољак; 5. Стручна и поучна, хуманитарна и уметничка удружења. Живљи културни покрет и већо напредоваље по свима гранама народне проевете огледа ce y Београду и по броју, сваке године све већем, научних и стручних, књижевиих и уметничких, забавно-поучних, патриотских и хуманитарних удружења. Потпунији преглсд њихов и одена смера и рада н>ихова била би на овом месту врло доучна, али како томе сметају, с једне стране, мали простор овоме послу одређепи, a с друге и немање тачних података, задовољићсмо ce самим пабрајањем имена. Треба само нагласити да je веће удруживање уопште настало y осамдесетим годинама, a особито велике размере узело y последње две три годнпе од стулања y живот новога земаллког устава. 1. Самих удружења за широње просвоте и за веће стручно усавршавање својих чланова знатан јс број. Оставл.ајући на страну Српско Учсно Друштво и Друштво Св, Саве, о којима je био говор на другом месту, Београд има сада ова кљижевна и стручна удружења; покрај 1. „Београдске читаонице“, најстаријег међу њима (осиовапо 1845.), основана je y год. 1869., слична њој, ■ — 2. „Грађанска Касина“ (чланова непуне 800), и y истој годипи 4. „Поллпривродно Друштво“ (издаје свој орган „Тежак“); y годипи дак 1874. 4. „Српско Декарско Друштво“ му je „Архив за делокудно лекарство“);у години 1881. 5. „Официрска Касина“ и 6. „Учи-

tre national actuel, fut proclamée en 1870. La subvention de l’Etat et les appointements des employés montent à 65.000 fres, les recettes à 150.000 fres, par an. En 1891 il y avait 16 acteurs et 14 actrices ainsi qu’un grand nombre de statistes, chanteurs et chanteuses, En dehors du choeur il y a aussi un orchestre. Il y a 180 représentations par an, 120 en abonnement et 50 abonnement surpendu. Les tragédies tirées de l’histoire serbe sont les plus recherchées. L’histoire serbe est presque toute dramatisée ; il y a ensuite aussi des comédies et opérettes. De grands concerts sont aussi organisés dans la salle du théâtre dans des buts de bienfaisance et autres. 4. Il nous faindrait mentionner en cette place les autres institutions d’instruction publique, mais comme nous en avons déjà parlé en partie autre part, et d’antre part qu’elles ne sont que d’origine aussi récente, comme le jardin botanique, le musée minier, les deux laboratoires chimiques, l’institut otolitographique, et n’en possédons pas encore de compte rendue nous n’en parlerons pas ici. 5. Cercles scientifiques, d’instruction publique et autres. Le grand progrès que subit Belgrad en ces dernières années au point de vue culturel est le mieux témoigné par le nombre toujours augmentant de ses cercles scientifiques, belletistriques, patriotiques et humanitaires. Il serait très-intéressant de s’en occuper tout spécialement, mais à cause du manque de place, et ensuite à cause du manque de relations, nous n’en dirons ici que quelques mots. Mentionnons encore que les cercles s’augmentèrent beaucoup entre 1880 et 1890 mais principalement en ces deuxtrois dernières années. 1. Le nombre des cercles est trèsgrand en Serbie. En dehors de l’académie serbe et du cercle de St. Sava, dont il est question autre part, nous trouvons encore les cercles suivants à Belgrade: 1. „Cercle do lecture de Belgrade“ (fondé en 1845 le plus ancien) ; 2. „Cercle bourgeois“ (fondé eu 1869, 300 membres); 3. „Cercle agronomique“ (1869, recueil annuel); 4. „Cercle des médecins serbes“ (1874, recueil „Archives de la médecine“); 5. „Cercle des officiers“ (1881) ; 6. Cercles des maîtres d’école“ (1881, 800 membres de tout le pays, recueil „Ucsitely“) ; 7. „Cercle archéologique serbe“ (1883. recueil „Starinar“) ; 8. „Cercle des professeurs“ (1889, 200 membres recueil „Nastavnik“) ; 9. „Cercle des ingénieurs“ (1890, recueil „Technicski Liszt“); 10. Cercle des prêtres (1890, recueil „Wesnik Srpske Crkve“) ; ■ —• 11. Société de droit serbe (1891); 12. Cercle français (1891) ; 13. Cercle russe. Pendant l’année courante furent créés: 14. „Cercle de la littérature serbe“ (édition et propagation de livres); 15. Cercle littéraire et

nemzeti szinbdzröl szölö tôrvény, mely azt dllami intézménynek proklamdlja, 1870. évben keletkezett. Az âllami segély és az adminisztrdlö hivatalnokok fizetése 65,000 frank és az összes évi jövedelem 150,000 frankra rüg. Az 1891. év végével 16 sziuész és 14 szînésznô volt, kivülôk nagy szâmû kisegitô személyzet (statistâk), énekesek és énekesnôk, Az énekkaron kivül van zenekar is. Évenkint 180 elôadâst tartanak, 120-at bérletben, 50-et bérleten kivül. A legkedveltebbek a szerb tôrténelembôl vett târgyû szomorûjâtékok és dra'mâk. A szerb tôrténelera mâr majdnem teljesen dramatizâlva van ; tovâbbâ a vigjâtékok és énekes sziiimûvek. • A szinhdzban nagy haflgversenyek is rendeztetnek, a nemzeti ünnepélyek alkalmdval és emberbardti czélokra. 4. Megemlitendôk volndnak még a többi tudomdnyos és kôzmûvelôd é s i intézm.ények, de mivel roluk mdr külön helyen is („Âllami kônyvnyomda“) volt szô és miutdn a többi füvészkert, geologiai, bdnydszatimuzeum, két vegyészeti laboratoriurn, egészségügyi intézet, fotolitografiai intézet) még egészen uj eredetüek, a rôluk szélô adatok hidnyzanak, ezért nom ismertethetjûk itt külön. 5. Tudomdnyos, emberbardti, képzômüvészeti és mdsszakegyesületek. Belgrdd kulturâlis és kôzmüvclôdési haladdsdnak bizonyitékai a minden évben szaporodô tudomdnyos, szak irodalmi, képzômüvészeti, szépirodalmi, bazafias és emberbardti egyesületek. ïerjcdelmesen foglalkozni czéljaikkal és mûkodésükkel igen érdekes volna, de helyszüke, valamint az adatok hidnya miatt csakis a rövid fôlemlitésükre szoritkozunk. Megemlitendô, hogy az egyesületek nagyon szaporodtak a uyolczvanas években, de leginkabb az utôbbi 2—3 é v a 1 a 11, az ùj alkotmdny idejétôl fogva. 1. A kôzmüvclodési és szak-egyletek szdma nagy. A szerb tudomdnyos egylet és „Szcnt Szdva Egyesületen“ kivül, melyekrôl mds helyen tettünk emlitést, még a kovetkezô irodalrai és szak-egyesûletek vannak Belgrddban : 1. „Belgrddi olvasékor (legrégibb egylet ; 1845-ben alapitottdk ; 2. Polgdri Kaszino (1869, tagjainak szdma 300); 3. Mezôgazdasagi Egyesület (1869, „Tersdk“ cz. lapot ad ki) ; 4. „Szerb orvosok egylete“ (1874. közlönye ; „Az összes orvostudomdnyok arcbivuma“) ; - 5. „Tiszti kaszino“ (1881). 6. Tanitök Egyesületc“ (1881. Yan 800 tagja az egész orszdgböl, közlönye „Ucsitelj") ; 7. „Szerb archeologiai Egylet“ (1883. közlönye „Starinar“) ; —B. „Tandrok Egyesülete“ (1889, tagjainak szdma 250, közlönye „Nastavuik“) ; ■ — 9. „Mérnokôk Egyesülete“ (1890. közlönye „Technicski Liszt“) ; 10. „Lelkészek Egyesülete“ (1890, közlönye „Wesnik Srpske Crkve“) ; 11. „Szerb jogi tdrsulat“ (1891); 12. „Eranczia Klub“ (1891); 13. „Orosz olvasökör“ (1891). A folyô évben pedig alapittattak : 14. „Szerb irodalmi egylot“

Theater erbaut wurde. Das Gebäude mitsammt der Einrichtung repräsentirt einen Werth von 600.000 Frank. Das Gesetz, welches dieses Theater zu einer Staatsinstitution proclamirt, datirt aus dem Jahre 1870. Die Staatssubvention und die Gehälter der Administrationsbeamten betragen 65,000 Frk und die gesammte Jahreseinnahme beläuft sich auf 150,000 Frank. Bis Ende des Jahres 1891 wirkten an dem Theater 16 Schauspieler und 14 Schauspielerinen, ausser diesen aber noch eine stattliche Zahl Aushilfspersonals (Statisten) Sänger und Sängerinen. Ausser dem Gesangschor hat es auch ein Orchester. Jährlich werden 180 Vorstellungen gegeben, 120 im Abonnement, 50 ausserhalb des Abonnementes. Am beliebtesten sind die aus der serb. Geschichte genommenen Tragödien und Dramen. Die serb. Geschichte ist beinahe schon gänzlich dramatisirt ; ferner die Lustspiele und gesangliche Schauspiele. Im Theater weiden auch gelegentlich der NationalFeste und zu humanitären Zwecken grosse Konzerte veranstaltet. 4. Nun wären noch zu erwähnen die übrigen wissenschaftlichen und kulturellen Institutionen; da aber derselben («Slaatsdruckerei») geeigneten Ortes Erwähnung gethan wurde, die übrigen Institute, (der botanische Garten, das geologische- und mineralogische Muzeum, die zwei chemische Laboratorien, das hygienische Institut, die Photolithografische Anstalt) noch ganz neu sind und Daten über selbe fehlen, müssen wir von deren Besprechung absehen. 5. Wissenschaftliche, humanitäre und Kunsta n s t a 11 e n und sonstige Fachvereine. Einen Beweis für die steten kulturellen Fortschritte Belgrads liefern die von Jahr zu Jahr sich mehrenden wissenschaftlichen, kunstbildenden, belletristischen, patriotischen und humanitären Vereine. Es wäre wahrlich interessant, sich eingehend mit deren Wirksamkeit und Zweck zu befassen ; wir müssen uns jedoch theils wegen Raummangel, theils wegen Mangel an Daten auf blos kurze Erwähnung derselben beschränken. Bemerken müssen wir, dass die Vereine seit den achtziger Jahren, besonders aber in den letzten 2—3 Jahren, seit der neuen Constitution sehr rapid sich mehrten. 1. Die Zahl der kulturellen und Fachvereine ist eine grosse. Ausser dem «Serb. wissenschaftl. Verein» und dem «Sct.-SavaVerein», dessen wir bereits Erwähnung gethan, gibt es noch folgende literarische und Fach-Vereine in Belgrad : 1. «Der Belgrader Leseklub», (der älteste Verein 1845 gegr.) ; 2. Das bürgerliche Kasino (1869 mit 300 Mitgl.) ; 3. Der Agrikulturverein (1869. gibtdie «Tersak» betitelte Fachschrift heraus) ; 4. Verein der serbischen Aerzte (1874. Fachschrift ; «Archiv der gesammten Heilkunde».) ; 5. Offiziers-Kasino (1881); 9. Lehrerverein (1881. Hat 800 Mitglieder aus dem ganzen Lande. Sein Organ heisst «Nesitely».) ; 7, Serbischer archäologischer Verein (1883. Organ : «Starinar») ; 8. Professoren-Verein (1889. Mitgliederzahl 250, Organ: «Nastavnik») ; 9. Ingenieur-Verein (1890. Organ; «Technicski List») ; 10. Verein der Seelsorger (1890. Organ : «Wesnik srpske Crkve») ; 11. «Serb.-juridische Gesellschaft» (1891) ; 12. «Französischer Klub» (1891); 13

GAZETTE DES ÉTRANGERS. THE FOREIGNERS GAZETTE

47