Beogradske novine

dnevno u J

Izlazf: utro, ponedjeljkom poslije podna.

Prodaje s e: ■ Beogradu 1 u krajevlma zaposjednutlm od carsko 1 kra- C Ji Ifevskth čcta po cijeni od v U u HrvatskoJ-Slavonijl, Bosnl« Hercegovinl i Dahnadji po cijeni od 8 h tzvan ovog područja . . . 12 h --.--i Oglasi po

P r e t p 1 a t a: *a 1 mjcsec n Beogradn 1 n krajevlma zaposjednutim od carsko 1 kraljevskih četa K t 5§ B Hrvatskoj-Slavoniji, BosnlHercegovioi 1 Dalmadjl K2*4i (zvan ovog područja . . . K3-—> cijeniku. ■■■ t

llredništvo: BEOORAD, Vuka Karadžića ul. broj 10. Telefon broj 67. llprava i prlmanje oreplate Topličin Venac bro] 21, Teiefon broj 25. Primanje oglasa Kneza Mihajia ul. broj 38.

Godina III.

RATNI IZVJESTADI Izvještal austro-ugerskog glavnog stožera. Kb. Beč, 19. januara. Istočno bojište: Neprijatelj je juče upravio žestoke napađe protivu naših položaja izmedju dolina Susita i Casinu, koji su nažom vatrom potpuno osujećeni. U V o1 i n i j i je topnička djelatnost ponovo oslabila. Talijansko bojište: U sjevemom su odsjeku fronta K r a s a naše čete, poslije uspješnog preduzeća protiv neprijateljskili predpoložaja, zarobile 4 časnlka i 120 Ijudi, a zaplijenile jednu mašinsku pušku. Jugo-lstočno bojlšte: Nema ništa od značaja. Zamjenlk glavara generainog stožera pl. H6fer, podmatšal.

(zvještaj njeme&cog vojnog vodstva. Kb. Berlin, 19. Januara. Zapadno bojlšte: Naše patrole na nekoiiko mjesta izvedoše uspješnih preduzeća. Istočno bojište: Front maršala princa L e o p o 1 d a b* a v a r s k o g. Borbena djelatnost, koja je posljeđnjih dana bila oživila, opet je popustila. Front general-pukovnika nadvojvode J o s I p a: Propadoše pod teSdm neprijateljskira gubicima napadi protivu naših visinskih položaja, preduzeti sjeverno ođ s u s i t« k e dollne u oblasti M a r a s t i j a. Front maršala pl. Mackensena: Položaj je nepromijenjen. Maćedonsko bojlšte: Lako je odbijen napad jedne engleske čete prema Serezu. Prvl zapovjednlk glavnog i'ana pl. Luđendorff. Cposiiost zo fasfeti. Švedska je sva pod atiouiem prljesTone besiede. uz koju le u posljednjl pcnedje'jak otvoren parlam’.nat. IJ hj)J je rekao kralj, da ne valja zatvaratiočipredozbil nimpolo'i a J e m da zemlja treba da sačuva svoi'i s’obodu I pravo samocpreJieijivaiija kac t da vodl račuua o «Mlnoj svo'oj gotovosti na odbianu. Kao 1 druge neutralne države 1 švedska mnogo patt od posljedica svletskoga Podjistak. Vera Jovanovlćeva: Bosoinvljensko žeija. Jedna i spovest. — Noć je u oči Bogojavljenja. J te noćl kada se i sada nekim čudom održava ono staro vjerovanje, da se nebo otvara 1 da se žeije ispunjavaju. Te noći kada nebu lete sjajne želje mladih devojaka i zaljubljenih mladića, kada i mrtvl progovore žaieći još za životom — sedelo je Jedno malo drustvo u prijatnom razgovoru, očekujući pomoć. Domaćin, domaćica, jedna lepa mlada 2ena i devojčica, ,njena sestra — tiha sa crnim, velikiin očima, nekoliko gospodja, dva gospodina i ja. Smejalo se mnogo i još više govorilo pokraj starog vina i divnlh turskih jabuka, govorilo se o svem i svačem talijanskom nacijonalizmu.—. najnovijoj modL I ti razgovorl, prekidani su samo jasnim udarima starog časovnika, na velikoj be» loj sat-kuli u sred grada. 0, kako se jasno sećam te noći, tog ćutanja, koje je nastalo posle jedanaestog udara starog sata. Kao da se nešto biižilo. I u toj tihoj noći, bild su čudni zvuci, kojl su se razlegali sa kule, o kojoj je postoJaia vcć Iegenda. Davno, vrlo davno je taj sat napravljen, još onda, kada je po pričanju starih Turaka i sam grad pravijen, 1

rata. No dok njeni skandinavskl susjedl pa f e samo od privrednoga pri lska. što ga nad njima vršl sporazum, § ,, ed^ka j‘e zagicžena 1 u vojnićkom poglcdu, pa je frmudjena, đa radi olk’anjanja ie opasnosti, preduzme još ozbiljnije mjele nego l' ostali neuiralci. Ta opasnost po Švedsku prijettl od Rusije, ona svakiin mjesecom postaje sve veća. tako da i švedska naoružana fleuaainost mora da tež) da se uporedo sa tom opasnošću proširuje. Od kaia je Rusija, proMvno odredbama Daiiš'.cog ir.ira cd gcd., pristupila utvrdjivanju aiandskih ostrva, ŠvedsKa zna, čemu se mcže nadati od Rusijo u toku ovoga rata, a naročito pak zrulu to švedske vo,ne vlasti. Kapetan L 11) e d a h 1 nazvao je ova utvrdjenja ,kamcm. icoja poteže u švedsko srce“ a general SjMdcbrand izjavio ja: „Aland je kljuČ Stockholmu 1 cijelo] švedskoj. Pomoću Alanda Rusl će biti ’t stanju. da nam ćine propise čak ! u mirno doba' 1 . Rusi naravno predstavliaiu stvar tako, hac da je utvrdjivar.Je alanđskih csuva samo upućeno protiv Njemačke. Knliko je pak to tvrdjenj; ue'ačno, t. J. koKki je malt značaj alaniskih ostrva za rusko-njemački rat. viii se iz toga, š'o su Nijemct u početkn rata prema opšreni položaju mogll da zauzmu aiandska ostrva bez pušks, ai! to ipak nijesu ućinili. S uoga je lazumijivo. da uzbudlente u ŠvcdskoJ sva večma raste, od kada je Rusija od prošlog prolječa počeia đa utvrđjuje alandska ostrva. Poznate su ruske aspiracije na švcdsKe rudnike 1 na švedska pristarJš:a, a pcznato je i to. kakav značaj mogu po kad-kad Imatl ruske izjavc I obečanja. Osim toga pokazuje grčki primier, koliko sporazimt po neki put cijcn! neutralnost jedne države. pa se za to i> SvedskoJ boje- da bl aiandska ostrva jednom preko noći mogla postati Švedskim Solunoni. Piema toj opasnosri, koja posiaje sve veča, što duže traje rat, Švedska žell da brani svoju neutraluost sa uvećancm energijom. Izglecia više nego kao slučajnost, što ova cdluka, ođnosno njeim izražavanje u švcdskoj prijestonoj besjedl pada baš istoga dana, kada jc švajcarska odlucila. A a rr* -širi svoju mobilizaciju. da bi s uspjeiiom stala na put povećanoj opasnostf. NI Švedska, ni Svajcarska ne žele da napuste r.eutralnost, ali za tr ni jedna nl druga ne žeH, da buda nemočna IgraĆKa ma u čijim rukania. Ništa toliko ne pobija fraze o zaštitl malih narodnosti, kojima Je ispunjeiva Rriandova nota, kojom on odgo’. a;a \Vilsonu. kao člnjenica. što baš sada Isti ti rnall narodi preduzimaju tako oztiljne mje-

dok je bio živ taj majstor, kojl je sat pravio, on je radio sasvlm tačno, ali čim je majstor umro, I sam se sat nešto pokvario tako, da ga niko, nikad više nije mogac opravitl, a svaki ko I pokuša da ga opravi, — umre neprirodnom smrću. I nekađa on otkucava tako, da se mora odbiti dva časa, pa da bude tačno, a nekada — dodati. Sađa je on otkucavao jedanaest časova. I mahinalno se izvadlše časovnici, 1 sa nekim neobjašnjivim strahom čulo se: „Još samo pola časa do ponoći“. I nastaii su predlozi, gde da se vidl javljanje Boga, tu, — ill u drugoj sobl, koja je bila okrenuta istoku, i — još važnije šta da se poželi! Bilo je puno pređloga. Društvo se razdvoji — svl odoše u drugu sobu, samo ja sanjato ostadoh sam. Trenutak se približavao. Ugasih lampu I otvorih prozor. Noć je bila puna mesečlne, svetia, „haremska" noć. Mesec Je drhtao nad gradom, 1 sijao se broncani vrh na belo] kull. Ispred prozora bio }e red visokih topota, sa pravim, golim granama, koje se nijahu dodiTujući jeđna drugu. Bila Je tišina. Nigde ništal — N1 dodlr grana se ne čuje!. A tamo dole, u staroj čaršiji šuštanje vode u vodenlcl, koja uvek peva neku silnu, strasnu melodtju. Obuze me tuga. „Šta da zažellm" ozbiljno sam se pitao Ja, kojl sam se uvek smejao glupostima starinskim. „Šta da želim, šta da želim'* — još jedan trenutak samo. — I tada neka »vetlost, kao vamlca

re za 2 aštii.u od tih svojiii brauilaca. Da nijesu navodl slla spo.-azuip.a samo šuplje fraze, koje su možda samo za to tu, da u istinl prikriju ilsto suprotne namjere, zar bl Švajcarska bila prinudjena, o'a poziva nove divizije, zar bl švedsk! kralj imao potrebe, da ukazuje na ne.re opasuosti, koje prijete njegovoj zemlji? I u Švedskoj i u Švajcarkoj znaju vrlo dobro, da bl im se lako moglo desiti. da ih sporazum uvuče u rat 1 upc trijebl kao svojc vazale, a da ih od toga može sačuvali samo pojačana odbranbena snaga. To je istinsko mišljenje neutraJaca o sporazumu, pa ma šta u Parisu I Londona govorill " pravuna malih neutralnih naroda l 1 stvarl ir.omentalno tim narodima prijeti cpast.ost samo od spoiazumnih sila, a to uvidjaju kako u ŠvedskoJ, tako 1 u Švajcarskoj, pa se prema tome i npravIjaju. Kudg će se preniieii težltte rntn po svršetku rumunjske vojne? Več od nekog vreinena kako sporazumna, a tako i neutralna štampa lupa giavu o tome, šta sreuišnje vlastl namjeravaju učlnlti poslije zauzeća Rumrmjske. Razvilo se pravo odgonetarje zagonetki; jednt prorrču oienzivu liroliv Francuske, drugi protiv Italije: treći hoće da znaju. da če središnje vlasti svoj budući udar uperiti protiv Sarraila; četvrti najzad ,,iz najboljega izvora“ ,,znadu“, da se sprema nova velika cienziva protiv Rusije. — Stockhclmski „Aftonbiađet 1 *. kojl donosi sva ta proiočanstva, nadovezuje na njih svoja sopstvena vojnićka razmatranja I suđl o očekivanim vojmćlv.m mjerama Ćetvornoga saveza u giavnom ovako: „Krđ površnog bi st razmatranja moglc pretpostavha.I, da jc cfenziva središnjlh vlasti oslabila; tlo bl medjutim bila pogrješna pretpostavka; naprotiv: što više ofenziva u Runiunjskoj napreduje, u toliko više Mackcnsenovoj vojsd od četst, koje nađiru iz brda I dolina, pridolaze sve veća pojačanja, tako da se relativna srazmjera sila obiju protivnika morala izmjeniti u Mackensenovu korist. Daljne se razjašnjenje za privremeno sporije napredovanje Mackensenove vojske može tražiti u tome, što je — kako je vojna u Rusijl 1915. god. đokazala — od najvećega značenja. da se veze sa pozađinom najbrižljivije izgrade; kod toga se mora naglasiti, da su sadašnje Mackensenove veze sa pozadinom kud I kamo povoijnije. nego Ii 1915. god. u Poljskoj, jer su s jedne strane zašrićene Dunavom, a s druge straue Eidciiem i Bugarskom, I vode tek na uskoin pojasu kroz neprijateijsko zemljište. Kad dakle o nekom siabljenju ofenzive kao i nl o sporijem tokn Iz tehntčkih uzroka ne može da bude govora. to je onda za to prcrna našem uvjereuju jedini uzrok ta.’, da vojska, k.,ja sada operiše u Rumupjskoj, nije više onalco jaka kao što ie bila u po-

raspara nebo, 1 oblak pokri mesec. Sklopih očl. I u tom trenutlcn, ona varnica sinu 1 u mome mozgu. i ja osetih kao, da ml ta varnica utisnu u mozak: — ,,da Je po!jubhn“, — nju, tihu, mladu devojku sa crnlm očlma. U mojoj glavi nasta mrak. Nlšta nisam osećao nl Čuo, dok me neko povuče za rukav. Bila je svetlost u sobi, žagor i smej. Kao da sam se iz sna probudlo. Pogledah u sve redom, 1 pogled ml se zaustavi na crnim očima. I ova se smejala kao ostall, 1 ništa ne beše neobičnoga na tora detinjem licu. Bio sam zbunjen. ,,§ta sl želeo, šta si želeo, 1 Jesi 11 video svetlost?** — pitahu ine svi. — „Video sam“ — odgovorlh ja. ,,A šta sl zažeilo?" — okupiše ne svi pa 1 'devojčica sa crnim očlma. ,,A, Jeste li se vi svi, ispovedili?" — upitah Ja, jer inl se već vraćala raoia prisebnost, — Rekoše mi. Jcdna je želela sreću; druga zdravljc; treća bogastvo; — jedan je želeo premeštaj Iz ove „turske katakombe", kako Je on nazivaše; drugi klasu I t d, a devojčica sa crnim očlma je sasvim skromno žedeia, da samo položi maturu, za koju se neumomo spremaia. Cuo sam sve odgovore, žeije, sad Je bio na menl red. — Zadrhtah, trebao sam, da lažem, Jer rećl istinu, bllo bl neprhtojno, Učio bih na nekog nevaljalca, da Ja, kojl sam možda od nje starijl 20 godina, imam takvu žeUu, 1 posle. ,.

četku, nego da je u korist p*-eduzeća na diugim mjestlma oslabliina. Ugleda. da Mackensen potućcnu rasko-rumunjsku vojsku goni sa srazmjerno ma • njlm snagama, dok se iza njegovog fronta vršl po svoj prillcf novo grup!. sanje. odnosno kojega je od največega interesa pitanje: gdje 1 kada nainjerava Hindenbutg, da upravi svoj budućl udar? Bilo bl smiješno kad bi so misiilo, da se na to pitanje možc jasno odgovorid. No svakako se raogu na osnovu vojničkog položaja itnati u vidn neke najviše vjerovatne mogućnostl. Ne uzimajući u obzir pretpostavke i proročanstva o budući n vojničkim dtgadjajima, koja su od nekog vremeua pređmet voinlčke diskusije, izgleda, po našem mišljenju, da se četvornom savezu pružaju momentano :rl mogućnosti, koje bi bile podobne, da svome neprijatelju zada što većl porezrijl uoarac. Prva je ltiogućnost u ofenzivi protiv ruske glavue sna:e, koja se u ovaj čas naiazi u 0 a 1 i c i 11 i južnoj R u s i j 1, što bi s geografskog glcdiita značilo f napađ protiv linije O d e s a—K I j e V; druga je mogućnost uništavajući udarac protiv S a r r a 11 ove istočne armije, a trcća najzad ofenziva u Litvl iKurlandiji u pravcu na P e t r o g r a d. Prva spomenuta mogućnost ima bez sumnje prvenstvo u brzini provedenja, jer su čete. potrebue za takvu ofenzivu. barem većl dio tih četa, već tnkii reći na pravom miest'i. Kađ H !a ofenziva uspjela, bio bi rat prenesn u naiplod: ije krajeve Rusiie ra 1)1 lako jedn'm udarcem bilo riješeno t p’tanje opskrle u državama sređlšnith vlas i. Sto se Hče ofenzive protiv Sarrailla. mogia bi pod okoliiusrima dovesti do vekke takričke pobtede. Ova bl ofenziva blia kraj toga podupirana i od onih t’tigarski'i snaga, koje se u ovaj ?as naiaze protiv Sarrailove vojske. Međjutim se kod raspravljanja o ovoj mogućnostl samo sobom narneće pitanje- S*a bi u stvari oostig" 1 središnje vlasti, kad bi im i uspjelo da Istisnu Sarraiia !z Ditolja, pa čak i fz Sotuna? Istočna i>! vojska sporazu.nnih sila bila prcsio cnda pretnještena na drugo koje hojište. a središnjim bi vlastima pala kraj toga u dio ne odviše zrhvaina dužnos - , da Otčku opskrbljuje sa životnira natiji.r’cama. Sva ta raz-naTan a govore dakle za to, da će Hindenburg pttštati Sarraila na miru sve dotle. dok ga politički raziozi ne btidu primorali, da Sarrailovu vojsku istisne sa Balkana. Ostaje još mogućnost ofenzive protivu istonomorskih provineija. koju je Hindenburg navođno sno\ ao već u jeseni 1915. god. — Od ovih triju spomenutih mogućnosfl izgleda nam ova posIjednja najvjerojatnijom. Cilj bi ove ofenzive bio, razumije se, u prvom redu zauzeće Litve sa istočnim pokrajinama. Kad bi kraj toga Nijemcima uspjelo, da se domognu pređ riškim zalivom isturenih ostrva — Oesel i Dago. onda bi u isti čas i rtiskoj floti bilo oduzeto najvažnije uporište. Možda će se upozoriti, da se Rusi u napoleonskoj vojni nijesu smatrali poraženima ni zauzećem Moskve. ali se lia lo može ispravtto odgovoriti time, da se današnje

Ne, ne mogu to reći. Navaljivall su. — „Ali ja nlsam zažeIeo samo jeđnom rečju kao vi, i zato mi se neće nl ispuniti. Ja, ja upravo 1 ne zna da li sam i zažello, 1 šta sam, jer me je iznenadio onaj blesak**, branih se ja. All ml nisu verovali, l nisu me ostavljali. „Šta da kažein" — mučto sam se, i prvu mlsao usvojih: „Poželeo sam, da se nikad ne oženlmi", — rekoh. 0 užasa kako je to giupo! Još sto godina da živim, uvek bih se do užasa zastlđeo tih Svojih rečl, svoje iažL Ali je to btlo rečemo, 1 ja sam zaćutao. Svi su me pogledall, I svi su zaćutali. Oni su možda mlslill, da ja već imam istoriju, a nisu znaii, kao ni ja, da moj roman sada počinje. Neznam šta je ko sa toga večera odneo, ali ja sam imao jeđan bol, Jedan dubok bol, pomešan sa nekom tugom, dosađom i odvratnošću na samog sebe. Nlsam znao šta da radim. Noć Je blla opet sjajna, tiba. Oslonlo sam se na kameni ziđ grada i gledao kroz topole tamo, gde sam maločas bio, gde je bilo tako divno, oh 1 očiju nisam mogao odvojiti od toga mesta, sa koga su me sada gledaia samo dva svetla prozora. Vite grane topoia nihale su se 1 ocrtavale na bledim zavesama, 1 po kad-kad konture glave iH ruke, i — nlšta više, svctfostl je nestalo. I svuda je bio mrak.

okolnosti ne mogu primijeniti onlm* pred 105 godina. 1 da ne bi bila nipošto smjela tvrdnja, kad bl se reklo. da bl zauzećem Petrograda svršila ujedno I cijela ruslca vojna. Sjeverno se ruslco boiište nalazl od rumiinjskoga bojišta srazmjerno vr« 10 daleko, no nl to ne igra danas veli< ke tiloge. Hindenburg, akj hoće, mož« sve to da sprovede u roku od rrjese« dana. dakle nekako do poćctlca febru« ara. (Clanak je pisan početkom o. mA Op. llt.) Da se vrši grupisauls nje« mačke vojske, to je više nego sigurnof — gćje će pak slijediti sam udarac, dfj 11 u Oaliciji, Kurlandijl ili možda i n« drugont lcojem bojištu, :o će nrtm konačno rohazati budućnost

ŠvojcorsKo poO oružjem. Odlučnost Švajcarske. (Naroćitl brzojav „Beogradskih Novtna**.l Bern. 19. januara. Je'dna ličnost je. lcoja iitia veze s« saveznim vijećenu rekla danas dopis« niku iednog bečkog lista slijedeće: ,,Da u nas nema oduševljenja za militarizam, ne treba tek naročito da naglasim. Ali je stanovništvo voljno prv* iiijelo sve žrtve, lcoje su potrebne za osiguranj'e naše neutralnosr!. Vlada s« mora sad pobrimiti o tome. da skupa vojnička zaštita granice bezusiovno po« stigne svoju svrhu. Povećavajući naštf pripravnost, ml se čuvamo od opasno« sti, koje bi možda i nastupiie, kad bi mf te mjere ođložili za kritićkt trenutak, Svi glavni stožeri rauujučih vojski vrio. dobro poznaju sposobnost uaše vojske, Mi Im sad dajemo dokaza. da smo na optezi, te vjerojatno neće ni jedna' sila učiniti kakav korak, kojt bi n a s primorao. da se p r l d r u« žimo njihovim protivnlcima, izvjesne dlplomate pokušavaju da u nas izazovu neraspoloženje prema Nje.’načkoj, podsjećajući nas na Beigijiu Ali ttme samo obraćaju našu sumnjtf prema njihovim naredbodavcima. jer je upoređjenje besmisleno, jer sc mi nismo upušiaii nikada u spletkc, koje su za Belgiju bile sudbonosne. Svajcarska neće igrati ulogu, koja bi pripala Bel« giji, da se nije latila oružja. Ni za jednu stranu vojsku neć« švajcarska biti zemljišto za postroja« vanje. U ostalom ne treoa >mat; u viđu samo spoljne mogućnostl. Na bltskiin bojištiuia mogu nastupiti promjene f slučajevi koji mogu imati kao posljedicu pteiaz naše granice, koji uye tyed« vidjen. I u tom se shičaju ttaša onržana sila mora tako đržari, da se obveze. kcj<! su za nas lz neutralnosu potekle, Ispu« ne sa odgovarajućim naglaskom, upra« vo na imfon'irajući način“. Mišljenje u Beču. (Naročitt brzoiav sBeogradskih Novina«] Beč, 19. januara, U ovđašnjim se diplomatskim kru* govima drži, da će pojačanje pograničnih odbranbenih mjera biti dovoijno, da već u klici uguši eventualnu osnovu o povredi švajcarske neutrdnosti. Zbog toga se drži, da švajcarska vojska neće trebati da stupi u akciju. Samo se so.

Ne znam koliko je vremena od tada prošlo, jer sam otišao, 1 izlečro se, bar sam tako mislio, j'er vreme čini svoje t od života stvara uspomcne, all kad sain se opet po dužnosti vratio tamo, čuo sam užasnu vest: svastike moga prijatelja, onemlade djevojke sa cniim očima, — više rije bilo Ođjurio sam kao Iud. Zastao sam na vratima. U njenoj maloj, lepoj sobl. u onuj sobi, u gomili cvcča I tma'ienih sveća ležala je ona. Poznao sam je. Prišao sam, i ne misleći poljublo sam tijene usne, koje mi se učlniše tople, i kao da se malo po« makoše. I izjurio sam opet, 1 išao sam kao lud, 1 nisam nlšta mlsllo, samo sam jedno znao, jedno osećao — da je ona bl* la nešto u mome životu, u mojoj sudblnr, što Ja ne razumem, ali što moram pam« titi i poštovati. To Je bila moja prva i posleđnja lju« bav. I sađa svake godine, Ja čujem da pot* mulo tutnji mračno nebo, noću. u oči Bo« gojavljenja, I znam da tada prska 1 poslednjl zrak u kandilu t gasi se, tamo... na onom maiom groblju na bregu, na koma Je uvek iepo i tiho, na kome uvek ima čavkL da se odmaraju ili spavaju na ve« likim, maherenim kamenim krstovima. Znam, da tada piri vetar, čuje se 5*pat: to mrtvi govore, od čijeg se daha lepršaju bell I šarenl vezenl barjaci. Ja to ooećam, jer jo Bogojavijenska noć.