Beogradske novine

lzlazi:

dnevno u Jutro, ponedjeljkom. poslije podne.

Pojadinl brojavi:

Mjesečna pretplats:

U BMfratu I u kr*|*>i«u »f.ijudaulii« c4 1 .1 kr. C«ti p* tljanl tt , . • • i kaltra U Hrattskoj-S.'tvanlj;, Btjr.l-lltrci*n*inl I DalmiciJI pt eljonl td. ..... 10 btlert Irett orej ptdniljt pt clj.nl sd, . ■ . 1? beitn

U Jiojrtdu I u krtlevlmt »peijuinntlii oe s. I kr. Ceta tt bojnu I etnpnu peltu. . U Beogredu eo deiteeem u keku .... U Hrretikei -Slevtsljl, Seul-llereepeaiel i Dalmacljl U eitallm knjevlpii Atttri-cjmke DMirklJa U inoilranstvu...........

K r■ nt

K S-M K S' K 4 M

Ogissl po cljanlku.

UrodnlStvo: BEOGRAD, Vuka Karadilća ul. broj 10. Tetefon broj 13. Uprava I primonjo protplato Toplitln venae broj 21. Totsfon broj 25. Prlmanjo oolaso Koozt Mihojla ul. broj 38.

Br. 107.

BEOGRAD, petak 20. aprila 1917.

Godina III.

Rotni izvješiojl. IzvjeStni austro-u(|nnko$ Siaonov stnžera. Kb. Bcč, 19. aprila. Istočno botUtte: U isločnoj GaUciji naročito u ž t> c r o vv s k o tn odsjeku živalinija horbena djelatnost nego što jc to bio slučaj prijaSnjih dana. Iuače ui§ta tia sc javi. Tatifansko i iiiROistočno bojište: Neizmijeujen o. Zamjenfk glavara gentrainog sto’era p!. Hflfer, pcdmnHei

Dogadjaji »a moai. Kb. Beč, 19. apiilaPrilikom uspjc5nojr izvidničkog pretiuzcča jedne uaše pontctske lciilice u sjevernom Jadranu, napalo je na nju nckoliko neprijatel.isklli le'.ilica. tako, te se ona zbog povrcde, koju jc zađobiia u vazdušnoj borbi, liiorala spustiti tia tnore. Dvije talijanske ievilice, koje su litjelc uhvatiti našu lctllicu, p a 1 e * u u r u k o n a š i t n l o r p c d n i ača m a, kojo su naše Ictačc s p a s il e, a. z a r o b i 1 e su talijanske lctače (dva časnika i jednog podčasnika). Jažne Amaika. Još prlje ncgo li Je \ViIson mogao poslatf i jednoga svoga vojnika u cvropske rovove, započe'« sn južno-anteričke države svojim raćotn protlv Njettiafke na način, koji iin je izgiedao naipraktičnijl- U Bueuos Airesu kao i u brazllijanskom Porio Allegre inscenlrana jo strahovita liajka proiiv svega, šta je njemačko: doniovi su njeniačkili gradjana zapaljeni; na mirnc gra- | 'djanc njetnačke narodnosii pucalo sc iz pttšaka: njemačka je svojina uništena Ili ojtljačkana — sve u svcmu pckazalo se, da su „borci za kuUnru’ 1 našli onkraj Okeana sebi dostoiuc drttgove u mržuji 1 ratu protiv središnjih vlasii. \Vllson će po svoj prilici klicad od radosti, što fc njegov demokratskl borbeni poklič protiv evropskilt monarhija našao u južnoj Atnerici toiiko pristaša: Brazillja I Bolivija prekinule su već svoje diplomatske odnosc sa Njemač- | kont; od Uruguaja očcktije sc jednaki j korak; Argentina i Chile doduše ioš su neutralne, no koie je vrste ta netitfalnošt, pokažuiu đogadjaji tt Bticnos

Izjalovljeni francuski napadaji na Aisni i u Champagni. Novi veliki neiniri u Petrogradu.

Aircsu. Napokon se poja , ,iia jaka protivunjemačka straja i u cemralnim-emeričkim državama kao Guateinaii, San Salvadoru i Honduraštt, koja bi ntagla i ovc države povući u rat, — tako ie bi u skorom vremenii moglo doći do jeđnog opšteg pokreta Amerike protiv Njcmačke. Od Wilso;ta posijano sjcme radja plodom. Pauamcriknnska r.isao, o kojoj je američka štarnpa tako ć.tsto i rado itisala, imala bi sadii da bude koliačno provedena, a latinsko-američke države, koje su se do sađa djcllmlčno mogle ponositl svojom samostainošću, trcba du budu više nego do sada uvtičene u kolotečinu sjevero-amcričke politike, od koje se više nikada ne će tnoči da oslobode. Zamamljivi je zvuk dolara u južtioj Americi dakle izvršio svoj posao dobro. Toinu uspjeliu pridonijela je i okoliiost, što su naročito u Braziiiji zavidnlm okom posiuatrall cvatuće n.iemačke naseobtne, pa se divlj: izgrcdi, o kojima smo zadnjin dana izvješravali, mogu pripisati i poii!epnos:i mješovitog brazilijanskog narođa. Vlacle ovih država duvaju kako se to sr-uno sobom raziunije tt Ist! rcg, u kol! duva i Wil-

licda od Brazilije, Balivije i osralih vlšc ill manje polu-div!jih republika, a da Ircnija bude veča, izjavili su na naisvečaniji način i ainerički crnci, cla će se za isle ideale poritt — protiv Njetnačkel Srednje evropske vlasti, lcojiii nije inoglo uplašiti ni đržanje velikc sjevero-aincričke republike od sto milljuna stanovnika, još će manjc moči da uplašl držauje malih srcdnjih I južnih amcrlčkih država. Atnerički se imperijalizain mora isto lako icao : eagleski imperijalizam ciovcsti k patnetk Njetnu treba dokazat!, da lia svijetu ipak imade narođa. koj! nc če da se r°koravaju njcgovim hirovima, ivuo maie koruptivne republike, koje slušaju svaki mig iz Londona i \Vashingtona osobho ako je taj popraćeu .iudinom kesoin zlamika. Južno-američke republikc pokorile su se već ranije engleskoj crnoj lisli, tnakar da jc ta lista njihovc.m piekomorskom prometti nanijela najveće štctc.

Neograničeni pođajerničkt rat. koga vodc srcdišttje vbs-i, ima da doprinese br/.om svršctkif svjjetskoga rata i odstranjcnju crtglesku tirnni.ie, što bi svi narodi tuorali satEo cla pozdrave. AmeriSka se Unija daiias mediutim podlim iiačincm bori protiv odslran;cttja '.c cngleske tlranije, rutvodno da svijct „oslobodi od prusks antokracijc' 4 a u stvari Iicće Anterika iim svojim 1*05^ tapkom jedino da zašti i trgoviini svojc uiuuicijonc industriic. KraJ ioga ide Sieverna Amerilca n |om svotn radtt za još jednim ciljem. 0:w pod maskom ranamerikanskog uatrijotizma č:ni dobar politički i privredni posao t u južlio-američkim zem«urja, r iibližujući se v'ko u isto vrijerne t svojoj davnoj želji, da se načclo „Atnerlka Amerikandtrta u ptcmijeni u — „Amcrika S J c v c r oAmerikancimu!" poioždj na zaiutdngtn boltstu. (Naročiti brzojav „Beograd. Novina".) Bcrlin, 19. aprlla. O ogronmoj bitc! na Aisni primjećujc gencral barua A r d e n n e u ,,B e r 1 i u e r T a g t b I u t t-u: Time, što je napad otpočeo tck 10. aprila. a prije, i to jeduovierncno s cngleskim napadom, pobjeda jc naprijcd bila izgubljcrra. Trancuslca vrlrovna vojna uprava jc očoviduo mislila, da je ncčuvctra topnieka pripreraa od 0. apriia wć oncsposobi|a za borbu njemačke čcte u prvim lijemačkim položajima. Ali to se nijc dogodilo. Istina, rovovi su biii sravnjenl, innogi topovl dcmontiranl, skloništa zatrpana i tclefoniiookidani, ali se njemačka pješadija odavfra naučila, da se izvuče iz takvili J&inižtenja. Ona ne ostaje ukočeno u ■nrvmi linijama, nego isrped nepriiateljske bubnjarske vafre uzmiče n nozadnc polo/ane, sigurnc od granata ili vovove druge linijc. Dosoiie ii nenrija f e1jska p ; eš 'đija do porušenih, nnoiišteniii nietnačk’h rovova i prcstane li tim tieorijate'iska rnzorna vatra, onc'a nastii'>a vrHeme. da se brzim nrotivtranpdom 'zgublrano povratL 1 r^liem ♦n.k« br»rbi IT’! ideino U snevet isfina uzbnrkauhn srcem, a! t s p un i ni p o u z da n j c ni. (Naročitl brzojav ..Beograđskfb Novlne".) Fraukfnrt, 19. aprila. „T' r a n k f u r t e r Z c i t u n g“ javljaju iz Bcrna: Ovdašnji krugovi, koii dobro poznatju položaj zapadnii' siia, vidc u sadanjoj francusko-eugleskoj

ofetrzivi p o š 1 j e d n j u o č a j n i Č k u o f c n z i v u. Oni su uvjcreni, da Eugleska i Traticuska rat u šadanjoj mjerl mogti produžiti s a m o j o š z a d v a d c: 3 m j e s e c a, jer će doiie podmorski rat poremetlti mcrski saobraćaj zapadnih sila toliko, cia ćc isfrajtio produženje rata biti ncmoguće. Kb. Bern, 19. aprila. Fozuati švajcarski vojni siručnjak ' C g c m a n n piše ti „Banclu" o pcložeju na zapadnom bojištu, cla do sada rric uspio nainjeravani proboj francnskih i cuglcskih četa, pa vcli: Več se danas rr.ožc zakijučui. da su branićclji sa>iadaii prve opnsuo ćasoveKb. Stooivhcim. 39. apriia' „Nia Dagligt A11 a li a n d a" pišnći o p"ložaju na zapaduorn bojištu vcii, da Nijcmciir.a uijc do toga, da zadobiju zcmijišta, jcr oni već saua posjcduiu višo zcmijišv. nego ii ga Kane zadržati posliic zakljtičeiija mira. S toga razloga možo njcmačko vojno vodstvo u mjesto đa s vclikim žrtvama ukcčeno brani pojediue dijclove poiožaja. napustiti ons položaje. koji su za lijii po.sUdi ncpovcjjii! i koji smeihji' da sc razvije za njiit povoljniju pokretna bitka. Isto ta.co pišc i Stcckb o i m D a g b 1 a d e t“, koji vcli. da Tngiezhna nije uspje o sazuat!, gdje je ifindenburg konc.entr.irao svojc pričuve. mndeitburgova iniGiativa r.ije oorernećeita zadu.'iiti cugieskhn uapadajiina, Kl>. Berliit, 10. njvrila. W o 1 f i o v n.ned iavl'a: Treba nstanoviti, da ui dntgi dan ogromne birttc kod Kieinisa nije Fraiicuzrima donio nik akvili već ih uspjeha. Prvoga dana ne satno da Francuzi uijcsu postigli s\\»ga ci* lja, da probiju siašu frontu, licgo su šta višc oslabili svo'e aiavaino N-te ncizmjernim gubiđina toiiko, da je tnoralo doći do stanke ti bojevitna. 'Tek poslije podnr i tia vfće poveli eu ua napadaj nove svoje oete, koic su kao i ono rauijc u v-atri naših topova i ir.ašinskih pušaka b i l:e go to v o unčšte no. Prcd inašim prv'int položapma, a iiegdje i u samini prv'ini položajitna, vočila s j logorčcna borba. One malo di’Clovc wemlj5šta kojo smo ibili izgubili, tnogli smo na razniin fmjestima sopot povratiti. Francuzi sti aieke svojo prodnostl’, kao osvojenje Chav'onne .i slobitak zemljišta u pravcu prema Brage-u platifi takviin gttbitcima, koji ne 'Sfojc ni približno u nikakvom saglasjtt sa ‘aktičiioni .Vrijcdnosti ovib osvojenih dijelova inašcg položaja, Kb. Chrisiijaiuja, 19. apriia. Vohiicki satadnik jcdnoga ovdašnjega lista piše povodom oiiglesko-francuske o-

Senzivc na zapadu: Kao i jarijo, taJco i/gioda da jc f ovo godute nomoguća jedna zajcdtiićka ofcnziv« sporazuirinih si!a na svim frontovrma.

Rasfca revolutlja. Novj \ cliki ncmiri ii Petrogradu prour prlvreraene vfade. Kb- KoIil 19. nprila. ,,K 1 n i s c h e Z e i: tt n g“ doznaje iz Stockhoiiria: PrivMne vijesfi iz I Haparande .tavljaju, «ia sis ti Petrogradu ht.knuli ncrairi protiv prjvremeiie viatic. veći od onih u martu. Putnici su z»držani n Haparancii, jcr jc željcznićki saohraćaj poreitiećen. \ r eč jc prošio če« tir? dana, od kad je sa svi-u izostajn rnska pošta. Pokret protiv Engleske i Traneuske. (Naročiti brzojav EBcograđskih •* / I.ugaiio. 19. cprila. Petrogradski dopisnik „Corriere d e 11 a S e r a“ javlja, da su na konferenciji radničkog i vojničkog savjela mnogi govornici napadaii Englesku i T.ancusku, za koje da Rtisija vadi kes.cnje iz va-trc. Novi čiauovi ruske vlade. Kli. Kopculiagen, 19. apriiu. „B e r 1 i n g s k e T i d c n d c“ javljaju iz. Potrograda: Potvrdjujc sc. da jc socijaiiistički vodj Zarabelii, koji se povratio iz sibirsikog progonstva, stupio u privremeuu vladu u svojstvu radničkog ministra, dok jc Plcvanov iiuenovan za mitiistra bez portieija kao uaročiti povjerenik socijaluih dcmokrata. lzv.icšt 8 ] o ustavotvoruol skupštiuf Kb. Petrograd, 19. apriia. Petrogradski brzojavni ured jav« Ija: Kottgres zastupnika radnika i vojtiika prirnio jo, poslije kratkog savjetovanja, izvještaj o ustavotvornoj skupštini, koja će biti izabrana lta svoj osnovi. Skupština će se uskoro sazvarl u Pctrogradu na osnovi opšteg prava glasa. U izborima će učestvovati kako vojska tako i cijelokuono stanovništvo, ali ćc vojska giasati zasebno. Zenske ćc uživati isto izborno pravo kao- i muškarci. Nadzor nad izborima vršiće zaslupnici radnika i vojnika. Usta'votvcrna skupština odrediće poiitiokn vladavinu u Rusiji, a na prvoiu mjestu proučiće agrarno pitanje 1 izradiće radničkc zakcne, najzad iizeće u pretres pitania o narodnostima, o uredjenju mjesne samouprave i sva pitairia medjunarcditog karakiera.

scn: Svijet trcba đa se osvoii za demokraciju! Srcdnje bi evtopske države trebale da uče, šta je civilizacija i slo-

ne ncujclju dmu

Bora Stanković: BatKnnski tiposi. Vranje. Prosta, mala varošicn, oiikoljc'.ia vhtograditna 1 brdima. Sa udaljene staltice dovezcte se kroz vtncgrade. Od ,.baždarice“ silazite štrokint, prostraidtn ulicama, koje bivaju sve ešnje i tešnje, što se više u'.azt u varoš. Isprva kuće pola seoske, poia varoške. isprcd svake kuće, gotniie djubrcta, tek sada iz konjušuica izbaćena slama koja se pušl, i dvorišta puna balege i prliavilt kokošaka, T’o su većinom kuće doceijenika sa sela, Dalje vcć počiniu dtrćani, kovačnice. lcnčarnicc. a!i najviše tnehane. Onda, izriveua kalclnna, oj’aic česme, reka, kamenl most sa staritn nanpisotn, presušcno korito, obala jtuna vrba, topola, Vodeuice koje ne rade, vcć se u njitna pccc rakija. Opet kuće. Cas nove, sve po pianu, Cas stare i radi šora prescčcnc, le stoje kao neke trupiue. Strče Int i bele se preseci njihovih počadjaiilt greda. Na više, iznad ugnutilt, starili krovova i bašta, diže se veiiko. žuto zdanjc, okružno načeistvo. u čijem dvoriš;u po kaldrmi, obrasloj travom, i ispcd bagremova od skora posadjenih leškare u gomilama seijaci i čekaju da Ih pozovu u ,,zasedanijc“. Na niže i na više čaršija je- Dućaui visoki, uski. Cas zbijeni, čas rastavlieni kakvojn zaparloženom baštom, ogradjcnom taraba-

ma, ispod kojc sc provlaćc rsi, tc jurc konje iii krave što po baš’i pasu. Dolazite u poduc. Vrućiua. Nlgdc nikoga. Samo su puue kasapnice i ćeliabdžinice, kroz Čijc sc prozorc, tilcpjjene parčadima mesa. krvlju i ubijeltitn rauvama, nišfa nc vidi. Aložda ćc tc vidcti prcd ,,Kasinom“ kako lupa (oboš, jrrodajući za dugove stvari, koje lcže razbacane čak do nasred čaršije. Tada ćc iz pckarnice ispasti gazda Jovan s tafčetom pečene giavc: šcšir r.abio ua oči, cigaru držl u ustima j, isptšen, crven, natućcu suagoni i onako malen, ide brzo, sitno. Prolazi pored licilacue, dobaci svoiu cenu, ponudi čiuovnika mesom od jjcčenc glave i brzo se udaljava u svoj dućait, tvrao uveren, da će ua njeir.u osta:i licitacija. ili ćete možda biti srcćni da vidite najvcćeg ,,gazdu“, kako poslc ručka idc poiako, pognut, veiiklin, odnrerenim korakom- JcdnU rukrr podvukao ispod kaputa na ledjima, a drugom se š;ba prutićcm po pantalonama i zvera. gieda na sve strane, traži kanien, grudvn krcča, izvaljen kolac ili kojii trulu gredu, da to pouese, cđvučo i ubaci u svoja dvorišta. Ali nekada, nekada je sasvim drttkči.ic bilo. Evo: Jesen došla. Magla pada. Slana se već s večera hvata. Sutra jc sv. Arhangjel Miliailo, kome se ne kuva pšemca, jer jc još živ. Slavl moj teča Jovan. Stara je to kuća- Pored kuče držr mehanu. I sad pićc uigdc bolie, ccna umerena. A kod njcga se ne vldc čovek pijan. Prozor se nikad ne razbi, a kamo li što druga. „A tako l treba. vcll moj teča; nijemehana da se n njoj ban-

či. lomi, vcč čovek đ« živt“. I zaista, kod njega je sve smi.šljeno, tilio i lcmeljito. Pošten je i čist kao ogicdalo. Ne govori mnogo, ne brza, ne plcte se- Priroda jaka, vera iskrena, a clriša neokaljana 1 čisra kao izvor planinski. 2ena mu, tnoja tetka, dobra. Nerna pod nebotn žeuc mekšeg srca. Zapiači samo, pa eto i nje gde plače i pruža ti, i daje što ima. Siatka moja tetka, s nienim okruglim, blagim licent. pametnim 1 tniliin očinra i usUma nvek na stneh iii na piač! Ne beše prosjaka, Ciganina, koji, ako nišra nc naprosi. a cn da nc podje k njoj, uveretr da ga kod nje svakad čeka čaša rakije. sir i ako je što preostalo od ručka. Kao što rekoli, aošao sv. Arhangiel, a ont slave. JoŠ ptcd veče došao naistariji itn sin kod nas, doneo „pangur ‘ rakije i jabuku, da nas iMizove tta ,,slavu“ i vcčcru. — Pozdravio vas tatko i majka da dovcče, kako niož* đa mož\ dodjcte na j vuA ko smc da im ne ide? Na oči posle da im ne izidje. A još kad moj orac nc bi otišao, ne bi se znala siava. Njcgova je pesma bila pesma!... Još i sada stariji ijudi, drugovs mn, kad me vidc. odmah pitaju da 11 i ja pevatn kao on što je. Bez ujcga se ttije rnoglo ništa. a kauro li siava. Ako ga posao zadrži, po nekoliko momaka šalju za nj. I podjcmo. Magia pala, zemija vlažna, mrka, kaijava. jos samo sncg što nc pađa. Napred ide šegrt, nosi fenjer, osvetljava nam ouk Za njime moj ofac, visok, u čohanoj koliji, pognuo se i pridržava svoju maiku, moju babu, koja geguca i spetiče se, za njima nri s nrajkom. U naručiu JoJ mo] brat povi-

j'Jt, lcvom rukom mene vodi, a ja u boščicl nosim bratovo pclene. Caršiia puna maglc, ispresecana ukršten'm mlazevima sveća iz dućaua ili kuća. Si-mo fenjeri na čcsmama i ntehanarna čkilje i trnu od magio. A magja r ;| da, liada... Oseća se čak po obraziina. Doiazinio. Več s kapije vide se dva fcnjera obešena na kučmm vratima, da se vidi i zna gde je slava Velika soba osvefijena. Kroz široke s drvenim rešetkarna prozore vidc se ljudske seuke Sluge i sluškirue trčkaraiu. ncse i iznose. Tetka itii izišla čak pred kuću. Zaprašena brašnom, uleiiijena tesrom, sa zasukanim rukavima, sva srećna, gtli se i ljubi s tnosom babom, c.cem, inajkom.... — Tugo, tugo.. Siatki inoji, smrzl: s:e ini sc? 1 brzo od majke uzima povijenog in! brata, grli ga, ijuiu i unosi u kuću. U kujai drži sluga sveču vi.šc glave i osvetljava nam stepcnice po kojiina se pcnieino. Na sobnim vratima dočekuje nas tcča, gologlav (jedhii put u godmi) otvara vrata, uvodi nas u tu veliku sobu iz koje zapampe sveUost, topioia i jara ljudska. Zdrave sc Sofra pružcna od kraja na kraj sobc Starijl u čelo, do njili starke, Ptako rcdom, čak do lcraja, gde su inladje žcnc, ali onc rctko scde. vcć su ili u đcčjoj sobi gđe umiiuju i ušpavljuju rnalu decu, ili u kujni i tarno pcmažu lctki. A sofra zastrra čaršavont, u čelu vcliki koiač, na njenu tri kao na krst voštane sveće, čaša vina, a niže r.jega po sofri, na nižc, poredjani celi lilebovi. oko njili čancl j'abuka, krušaka, oraja i groždje iz ,,turš!.ic“... Tcča steji go-

loglav. Poslužuje. Oosti čisti, ofcrijani. j icko kolena prcbaeea hn ubrus za ruke. Bcle inr se 'ijilrovc novc košulie, mirišu im ,,stajače“ haljine na suve dimjc iz sanduka; peć bubnji, a svetiost od četiri svece široka. prostrana, pomešana s tamnjiurom i dimom duvanskiiii. Na polju liladau i vlaža« mrak-... Tečitta majira scdi u čelu tia njoj kratko džube, povezana jc m"drom šamijom, te joj se blago, 'zbrazc’ano kao smežurana duuja, lice sija. Bell joj se čisui košulja sa crniin eipkar a, leluja bela maramica vezana oko vrača, a liieno blagol sad čisto zasužcno "d radosti eko gleda, motri pred kini je što ncstalo, pa samo se okrene sinu, teči, i ovaj odmaii vcc zna šta trefca. Ona začinjc i razgovov, pita — pa čak je i meue poljubiia u obraz, kad joj pridjoh... Do nje meja baba. pa Uruge staike, sve jedua d" dnrge. Pa čiča Toma, ii žutim od šaika čakširama. s b’agim očima, beiim, malo kao poduadulini Iicem, glasont obiim i oštrint, više kroz ucs; pa čiča-Masč, Pera, Arsa, — svi ostali. Sve jc to bilo sveje, biisko, rodjeno.-. ledau drugcga peeka, uude se duvauotn. Razgcvaraju se, čckaju popa da prcseče koiač. Dodjc i pop. Sv; sioje gologiavi. on čita, kadi, oni irietaiilšit. krsre sc. Prescčc sc kolač i onda nastajc slava. Počnn zdravice. Čorba se po tri put pojede. Žcne sav lileb pred sobom, štrpkajitći, pojedu i zasiie sc čekajući dok dcdje zdravica ,,za slatku večeru ‘ i onda večera- Dodje i ona. Vcčeramo. Čuje se kako kašike zveće i pucaju vtllce. Prcd svakini „sotlik' 1 vina. Čini se načmc, odmah se dopuniuie- Svl uću-